Tuga i ambicije
Foto: RTRS
Piše: Nenad Stevandić
Tragičan paradoks u BiH je činjenica da se Hrvati bore isključivo za svoje interese, Bošnjaci isto, plus za uništavanje Republike Srpske, a Srbi se bore uglavnom međusobno.
Najveća srpska tuga je u raskoraku ambicija i vrijednosti. Iako tu mislim uglavnom na opoziciju, priznajem da i u vlasti ima ambicioznih neznalica. Ali ukupno opoziciono nerazumijevanje esencijalnih pitanja, odnosa i težnji naroda, njihovih političkih partija i lidera u BiH prevazilazi svaku ličnu karijeru ili mišljenje.
Dragan Čović i HDZ BiH, ali i druge hrvatske partije, bore se za garanciju da će imati svog, hrvatskog člana Predsjedništva BiH i posljedično zaštitu i opstanak Hrvata u BiH. U toj težnji i Čović i svi ostali su spremni da prevare ili iznevjere bilo koga, od Dodika do Bakira i ovih nesretnika iz trojki, domaćih ili federalnih.
Bošnjačke partije i lideri – Bakir, ovi iz “FBiH trojke” ili van nje, svi žele smanjenje nadležnosti Republike Srpske i rade na otimanju naše imovine, ukidanju prava veta i drugih nadležnosti i svi zajedno koriste tzv. međunarodne faktore, lažući ih i podilazeći njihovim trenutnim geopolitičkim interesima. Ukratko – bore se za unitarnu BiH.
Jedino nesretnici iz naše trojke, neopterećeni strateškim ciljevima srpskog naroda, bez znanja i iskustva, ne umiju da razluče borbu protiv vlasti od borbe za vitalne interese Srpske. U tom sljepilu borbe protiv Dodika i svih nas u koje je dio ratoborne EU uperio političke cijevi, oni podilaze Bošnjacima jednako kao i novim okupatorima i njihovim namjesnicima. Tako se bošnjačkom ekstremizmu daju krila.
Suštinski i nažalost ne shvataju šta znači zajednička srpska politika, zajednička politička odbrana, u ovom bitnom trenutku za Republiku Srpsku. Uz rijetke izuzetke spremni su za našu nezakonitu, nasilnu i podmuklu političku egzekuciju, ne shvatajući da bi time postali politički robovi u BiH, a ne konstitutivni narod.
Udvorički i podanički, uz harangu federalnih medija i plaćenih domaćih autošovinista, ispisuju sramne stranice prekodrinske srpske istorije. Za samo jednu stolicu u Savjetu ministara BiH spremni su da urade sve, ali baš sve, što se od njih traži.
Na njihovu žalost, a na radost Republike Srpske, srpski narod je dovoljno politički i nacionalno zreo da nikada neće dati podršku onima koji od drveta ne vide šumu. To gledamo na svakim izborima. Ipak, moram priznati da je fascinantna upornost opozicije da svaki put ustane i nastavi putem vlastite propasti.
Iako nisam izgubio nadu, prestao sam da pozivam one zdrave nacionalne snage u njihovim redovima da više ne ćute, da se uzdignu iznad uskostranačkih i ličnih obračuna i ambicija i da nam se pridruže u odbrani strateških interesa Republike Srpske. Ili bar da učestvuju u njihovoj definiciji. Za sve ostale političke bitke imaćemo dovoljno vremena i prostora samo ako danas odbranimo ustavne, dejtonske okvire i nadležnosti naše Republike.
Kao i u ličnom životu sve se svodi na imovinu i slobodu koju imaš. Tako države i narodi koji ih nemaju propadaju ili nestaju.
(Glas Srpske)
