U Narodnom muzeju Srbije izložen spisak 5.800 djece koju je spasila Diana Budisavljević

Spisak sa podacima oko 5.800 srpske dece spasene iz ustaških logora Nezavisne Države Hrvatske biće izložen narednih deset dana u Narodnom muzeju Srbije, najavio je direktor Muzeja žrtva genocida Dejan Ristić.

Dejan Ristić je na konferenciji za novinare u Narodnom muzeju Srbije istakao da je spisak dece koju je spasla Diana Budisavljević sa svojim saradnicima autentičan dokument nastao 1942. godine i “jedno od najznačajnijih otkrića u srpskoj istoriografiji poslednjih decenija u kontekstu Drugog svetskog rata”.

“Sadrži sve relevantne lične podatke koji omogućavaju da tadašnja deca, sada sede starine, odnosno njihovi srodnici i potomci, mogu doći do saznanja o stvarnom identitetu”, napomenuo je Ristić.

Prema njegovim rečima, spisak sadrži redni broj, ime i prezime deteta, ime oca i majke, mesto rođenja, datum i naziv ustaškog logora smrti iz koga je spaseno, kao i procenu starosne dobi i podatke kome je dete dato na usvajanje i hraniteljstvo.

Ristić je istakao da se Muzeju žrtava genocida od petka, kada su objavili da poseduju do tada nepoznati spisak, javio veliki broj srodnika i potomaka sa molbom da izvrše uvid u spisak.

“Javio se i izuzetno veliki broj institucija iz sveta čestitajući na epohalnom otkriću. S pravom stručnjaci izveštavaju da je ekplodirala istoriografska bomba i da su Srbi konačno došli do svoje Šindlerove liste”, napomenuo je Ristić.

Direktor Muzeja žrtva genocida je istakao da ta ustanova neće prestati da traga za važnim istorijskim dokumentima o žrtvama genocida koji je počinila NDH.

Ristić se zahvalio najvišim državnim organima Srbije što su pružili neophodnu podršku da Muzej dođe ne samo do spiska Budisavljević, nego i do drugih dokumenata koji omogućavaju da se upotpune saznanja o stradanju Srba tokom Drugog svetskog rata.

Spisak Diane Budisavljević digitalizovan

Spisak Diane Budisavljević je digitalizovan i zainteresovani građani mogu koristiti njegove podatke zahvaljujući digitalnoj kopiji ili putem mejla ili telefona, dok će original biti davan isključivo u opravdane svrhe, napomenuo je Ristić.

Prema njegovim rečima, Muzej je došao u posed spiska prošle godine, izvršene su analize autentičnosti i odlučeno je da bude predstavljen javnosti nedavno povodom Dana Muzeja.

Ristić je napomenuo da je teško reći koliko je još bilo dečjih imena, pošto je kartoteka Diane Budisavljević otuđena u prvim danima nakon rata i još nije pronađena.

“Spisak sadrži identične podatke kao i kartoteka. Ona je preuzimala podatke iz ovog spiska za svoju kartoteku i to je ono što je njegova najveća vrednost, osim činjenice da je potpuno autentičan. Nastao je pre nastanka kartoteke”, rekao je Ristić.

U papirnatom zavežljaju spajalicom prikačene dečje naušnice

Ristić kaže da uz ovaj spisak postoji još jedan artefakt, koji ovaj put nije izložen jer mora proći restauraciju i konzervaciju.

“U jednom malom papirnatom zavežljaju spajalicom je bio prikačen mali predmet – dečje naušnice. Kada otvorite zavežljaj, na njemu je istim rukopisom kojim je popunjavan spisak napisano: Radmila Radonjić, 8. septembar 1942. Naušnice. I krstić”, objasnio je Ristić.

Devojčica se nalazi u spisku Budisavljević i spasena je 18. avgusta 1942. iz logora u Staroj Gradišci, dodao je Ristić.

“Kao i značajan broj dece, bila je u tako lošem zdravstvenom stanju usled posledica torture i izgladnjivanja da joj nije bilo spasa i preminula je posle nekoliko dana”, rekao je Ristić.

Direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković ocenila je da je spisak “epohalno otkriće Muzeja žrtava genocida”, čija je vrednost u nemerljivom istorijskom, kulturnom i duboko čovečnom doprinosu kulturi sećanja.

Ističe da je spisak autentičan dokument, prvorazredan istorijski izvor i svedočanstvo od neizmerne vrednosti, prenosi RTS.

(SB)