U SAD pronađeno najveće nalazište litijuma u svijetu, proizvodnja elektro-vozila dobiće novi zamah

Nalazište litijuma otkriveno u vulkanskom krateru duž granice Nevade i Oregona, procenjuje se, sadrži do 40 miliona tona retkog metala. Ovo je verovatno najveće nalazište na svetu, što bi moglo da ima ogroman uticaj na industriju električnih vozila.

Čini se da vesti od pre par dana uopšte nisu bile netačne. Izgleda je auto-industrija najzad dobila ono što želi već više od decenije, od kada je razvoj elektro automobila i tehnologije baterija ušao u fazu opšteg prihvatanja u svetu. Jedina prepreka bila je ograničenost resursa, vrednog za proizvodnju baterija najmodernije tehnologije koje su zahtevale velike količine rude litijuma. Količine u svetu su, do sada, čini se, bili veoma ograničene za ovu rudu tako da je vest iz Amerike protresla auto industriju kao strujni udar.

Šta će to značiti za proizvođače i posrnulu auto indutriju ophrvanu problemima, ekološkim kvotama, zagađenjem planete, izduvnim gasovima, kontrolom emisije ne treba ni govoriti. Pogotovu kada je u pitanju Amerika kao i neki od velikana u Evropi. Pojedinim zemljama kvote proizvodnje elektro automobila ušle su u zakonsku proceduru a prestanak potpuni za motore sa unutrašnjim sagorevanjem već je na vidiku. Tako da su neke zemlje, kao Norveška, već navele i krajnju godinu (2030.) od kada njihove granice neće moći da pređe niko u automobilu sa klasičnim, unutrašeim sagorevanjem. Zato je ova vest, ako se pokaže kao tačna dovela svet pred svršen čin tj. da elektro automobili postaju naša sadašnjost, a ne budućnost upravo zbog ovog enormnog pronalaksa zaliha litijuma u Americi.

Predsednik Džozef Bajden je odmah povećao kvote za proizvodnju elektro automobila, što se izuzetno uklapa u agende njegove stranke i planu o čistoj energiji, koji saopštava da do 2030. godine električna vozila u Americi čine čak 50 odsto svih prodatih automobila.

Procenjuje se da ležište skriveno u kalderi (kotao) Mekdermit sadrži između 20 miliona i 40 miliona tona litijuma, što bi bilo skoro dvaput više od trenutnog rekorda od oko 23 miliona metričkih tona pronađenih tokom leta ispod bolivijske solane, izvestili su istraživači u Sajens Advanses.

To bi takođe znatno povećalo ukupne američke rezerve litijuma, koje su ranije procenjene na svega jedan milion metričkih tona.

Belgijski geolog Anuk Borst rekao je da, ako se procena pokaže tačnom, iznenadna prevelika količina američkog litijuma – metala koji traže proizvođači električnih vozila – može imati globalne posledice.

To bi moglo da promeni dinamiku litijuma na globalnom nivou, u smislu cene, sigurnosti snabdevanja i geopolitike. Amerika bi imale sopstvene zalihe litijuma i industrije bi se manje plašile nestašice snabdevanja”, rekao je Borst za Kemistri Vrld .

Proizvođači električnih vozila žalili su se na procene da će zalihe „belog zlata” opasti do 2025. godine, a Kina, SAD i nekoliko južnoameričkih zemalja se bore da pronađu velika ležišta kako bi zadovoljile rastuću tražnju.

Litijuma već nema dovoljno, a tek je počela priča o elektro-vozilima

Pol A. Džejkobson, finansijski direktor najpoznatije automobilske kompanije Dženeral motors, rekao je investitorima sredinom juna da se „već suočavaju sa rizikom” smanjene količine litijuma, objašnjavajući da je GM kupio udele u rudarskim operacijama.

„Moramo da imamo partnerstva sa ljudima koji nam mogu nabaviti litijum u obliku koji nam je potreban”, rekao je Džejkobson.

Administracija se zalagala za ulaganje sedam ipo milijardi dolara u stanice za punjenje električnih vozila širom zemlje.

Tomas Benson, geolog u Američkoj litijumskoj korporaciji (Litium Amerikas Korporejšn ), koji je koautor nove studije, očekuje da bi rudarenje u nalazištu u kalderi Mekdermit moglo početi već 2026. godine

Istraživači iz Američke litijumske korporacije, GNS Sajens i Državnog univerziteta Oregon objasnili su da su jedinstveni uslovi eksplozije ove lokacije pre 16 miliona godina stvorili idealno stanje za formiranje čestica bogatih litijumom.

Nevada je bila leglo nalazišta litijuma, ali lokacije su naišle na protivljenje, jer su zaštitnici prirode, starosedeoci Amerike, pa čak i NASA, nastojali da blokiraju rudarenje u toj oblasti.

Rudnik u kalderi Mekdermit nalazi se pored rudnika Taker pas, u kojem su u poslednje tri godine bili protesti domorodačkog plemena, ali i brojni pravni izazovi.

Kako god da se završi spor između starosedelaca i litijumskih kompanija čini se da pomama za ovim novim belim zlatom može samo da se uporedi sa čuvenom zlatnom groznicom kada su iz starog sveta hiljde i hiljde pustolova krenule put severa Amerike i Kanade u potražnji za bogatstvom. Ne verujemo da će čelnici najvećih auto brendova, kao što su oni iz Nemačke velike petorke, baš uzeti sita kao nekad kopači sa Klondajka i krenuti put divljine. Mada, kako se okreću stvari u svetskoj auto industriji, možda bi trebalo, da već sada stanu u red onih koji jure za litijumom. Bez obzira što nisu potpisnici silnih agendi o proterivanju motora sa unutrašnjim sagorevanjem sa ulica širom sveta, prenosi politika.rs.

(SB)