U toku je nasilno utjerivanje demokratije režimu u kosti

Piše: Mihailo Jovićević

Boli, neprijatno je, ali vlast trpi i pravi se da uživa. Poslednju nedemokratsku orgiju – makar do daljeg – režim je odigrao na dan izbora, u vidu prebijanja opoziconih lidera, zatvaranja biračkih mesta, kapitulacije RIK. Nepuna 72 sata ranije, u Beograd je, sasvim tiho, stigao novi američki ambasador.

Šta se potom desilo?

Najpre se desio gospodin Đilas. Ne on kao pojava, nego ova titula koju predsednik nikada ranije (ili makar godinama unazad) nije izgovorio javno. I to se desilo u izbornoj noći, u paketu sa otrovnim strelicama prema gospodinu Dačiću. Onda se, nedugo potom, desio istorijski sastanak na Andrićevom vencu, koji je, izgleda, više iznenadio opoziciju nego medijski servis SNS. (To vam je snaga centralizovanog načina upravljanja). Na stranu politička isplativost tog sastanka za lidere SSP i SNS, mislim da je jedini koji ga je mogao zamisliti i koji bi ga sa pohvalama dočekao upravo gospodin Hil.

Šta se još desilo?

Desilo se da smo u UN glasali za izbacivanje Rusije iz jednog – u javnosti manje poznatog, ali simbolički bitnog – tela koje se bavi ljudskim pravima. Ko ne veruje ima snimak na portalu Nova.rs, da vidi kako se „Serbia“ zeleni na displeju, u koloni „za“. Onda je predsednik bio na RTS u emisiji koja je izmišljena da pokrije njegova iznenadna obraćanja i tamo rekao da ćemo pocrkati od gladi ako nam uvedu sankcije, a sankcije bi mogli da nam uvedu ako ne pratimo spoljnu politiku Zapada. Posle toga, EU nam je dozvolila uvoz goriva preko teritorije Hrvatske. To se sve desilo u 3, 4 dana – vidite kako može kad se hoće.

A sad još malo analitičkog meandriranja i konstruisanja (kad smo već krenuli).

Minule nedelje uhapšen je Darko Šarić, u akciji koja je iznenadila kompletnu srpsku javnosti, i upućenu i laičku. Prvi put kad je ova grupa hapšena to je bilo u velikoj meri akcija američke DEA. Ovaj put, u zvaničnom saopštenju srpskog MUP, u prvoj rečenici, ističe se uloga Eurodžasta – pravosudnog organa Evropske unije. Dok ovo pišem, predsednik Vučić odlikuje šefa tog Eurodžasta, a ceremoniju gleda Zagorka Dolovac.

Dakle, nakon unutrašnje politike (slučaj „gospodin Đilas“), spoljne politike (ubrzanje oko sankcija), ekonomije („naftna kriza“), stiglo je vreme i za pravosuđe. Ukratko: ovako izgleda ustrojavanje jednog zapuštenog društva u hibridnom režimu.

Ostaje još da vidimo samo hoće li se Telekom zaista uortačiti sa firmom Zvonka Veselinovića, koja je inače pod sankcijama Stejt dipartmenta. Javlja mi se da neće, al‘ opet – april je prevrtljiv mesec: može da se desi da padne sneg, a može i da se izgori na suncu.

(A.M.)