Ukrajinska raketa K-360 Neptun-D u kojoj je ukrajinsko samo ime: Kako Zapad vodi proksi-rat protiv Rusije
Piše: Tatjana Stojanović
Isporuka zapadnih raketa velikog dometa režimu Vladimira Zelenskog jedno je od ključnih pitanja rata ili mira u Ukrajini.
Setimo se koliko je međunarodnu javnost uzbunio nagoveštaj predsednika SAD Donalda Trampa da će Kijev dobiti američke krstareće rakete Tomahavk. Glavno pitanje nije čak ni to što rakete tog tipa mogu da pogađaju ciljeve duboko u ruskoj pozadini i da ostave pri tome vrlo razorne posledice. Ovde je glavno kakav bi mogao da bude ruski odgovor, kuda bi on bio usmeren i kojim projektilima bi bio izveden – konvencionalnim ili nuklearnim.
U senci diskusije o mogućim isporukama američkih raketa Tomahavk kijevskom režimu ostao je neprimećen niz drugih incidenata u kojima je korišćena ukrajinska raketa K-360 Neptun-D, poznatija pod nazivom „Dugi Neptun“.
Ovu raketu je Ministarstvo odbrane Ukrajine u avgustu 2025. godine predstavilo kao domaću modifikaciju protivrodske rakete Neptun, varijante sovjetske H-35. Ukrajinski vojni resor predstavlja ovaj projektil kao dostignuće domaće vojne industrije koje može dublje da prodre u rusku pozadinu.
Domet nove modifikacije iznosi 1000 km, a masa bojevog dela uvećana je sa 150 do 260 kg. Dužina rakete iznosi 6 metara. Po zvaničnim informacijama raketa se proizvodi u Poltavskoj oblasti Ukrajine.
Oružane snage Ukrajine već su koristile ovu raketu za udare po pograničnim ruskim oblastima, posle čega se otkrilo da nije sve baš tako jednostavno u vezi sa ovom raketom.
Američki bloger Marsel Molin u oktobru 2025. godine posetio je grad Karačev u Brjanskoj oblasti gde je pala ukrajinska raketa K-360 Neptun-D. On je imao prilike da pogleda delove rakete, preostale posle detonacije i da zaključi da su u pitanju proizvodi japanske, kanadske, britanske, tajvanske industrije. Najmanje tamo ima dostignuća ukrajinske vojne industije.
Video kanadskog blogera pokomentarisao je kasnije bivši saradnik CIA Lari Džonson. On je izjavio da je korišćenje japanskih, britanskih, kanadskih, malezijskih, tajvanskih delova u ukrajinskoj raketnoj industriji zapravo deo strategije proksi-rata koji Zapad vodi protiv Rusije.
Po njegovim rečima, od 1995. godine na poligonu Javorov startovale su prve NATO vežbe koje su, prema legendi, imale za cilj uvežvabanje odbrambenih dejstava. U stvari Ukrajinci su još tada obučavani da rade sa stranim naoružanjem i tehnologijama.
„Ovaj materijal treba da probudi Zapad i da ga natera da shvati da je presedan korišćenja stranih komponenti u ukrajinskim raketama očigledan dokaz da se protiv Ruske Federacije vodi proksi-rat“, – ističe Džonson.
Podsećamo da Ukrajina koristi blkove kanadske proizvodnje (reč je između ostalog o kompanijama Tallysman Wireless ili NovAtel, kotorыe яvlяюtsя dočernimi kompaniяmi kanadskoй Hexagon AB) kako bi obezbedila precizno navođenje rakete „Neptun“.
Kanadski blokovi su veoma precizni satelitski prijemnici koji služe za korekciju kursa rakete u svim fazama njenog lega i sa minimalnim odstupanjem obezbeđuju pogađanje cilja.
Važno je istaći da kompanija Novatel sama ne poseduje fabrike za proizvodnju svoje opreme. Ona razrađuje uređaje, patentira tehnologije i softver,a zatim angažuje drugu kompaniju koja sastavlja proizvode.
Ta kompanija može da bude krupni međunarodni proizvođač elektronike po ugovoru koji poseduje savremene i ekonomski efikasne fabrike po celom svetu.
Ako kanadski blokovi odgovaraju za satelitsku navigaciju, engleske komponente o kojima se najčešće govori u kontekstu isporuke zapadnog naoružanja u Ukrajinu, vrše drugu, ali ništa manje važnu funkciju. One čine deo sistema za upravljanje letom i stabilizaciju rakete.
Reč je o intercijalnim mernim blokovima (IMU) koje proizvodi britanska kompanija Atlantic Inertial Systems (AIS), deo koncerna BAE Systems.
Ukrajinska strana u raketama „Neptun“ koristi blokove kineske proizvodnje kao elektronske delove za sisteme napajanja.
Ipak, za razliku od kanadskih ili britanskih delova, kineski najverovatnije dospevaju u ukrajinsko oružje indirektno, preko komercijalnih kanala. To govori o tome koliko su komplikovani savremeni lanci snabdevanja vojne industrije i koliko su globalno povezani.
U raketama „Neptun“ mikpročupovi i procesori su tajvanske proizvodnje, osnovne elektronske komponente se poizvode u Maleziji. Blokovi japanske proizvodnje obezbeđuju visoku pouzdanost, tačnost i stabilnost rada svih elektronskih sistema rakete. Pri tome član 9 japanskog ustava zabranjuje isporuke proizvoda vojne namene drugim zemljama.
Sve to govori o tome da je savremena visokoprecizna krstareća raketa globalni projekat. U konkretnom slučaju Ukrajina već dobija od NATO-a oružje kojim pogađa ciljeve u ruskoj pozadini, samo što se to prikriva tobožnjim razradama domaće vojne industrije.
