Upisuju fakultete koje vole više nego one koji će ih zaposliti
Oko 80 odsto mladih Banjalučana upisuju fakultete zato što im se sviđa određeno zanimanje, dok samo osam odsto njih bira fakultet na osnovu potražnje na tržištu rada.
Pokazalo je ovo istraživanje Savjeta omladinskih organizacija Banjaluka pod nazivom „Omladinska politika Banjaluke“ za period od 2018. do 2022. godine.
Da je problem zapošljavanja mladih i dalje je broj jedan u Banjaluci, ali i cijeloj Republici, pokazalo je i ovo istraživanje. Iako kažu da fakultet upisuju kako bi se poslije toga zaposlili, velika većina njih posao nije navela kao prioritet.
Dok stručnjaci smatraju da je izbor fakulteta, izbor od koga zavisi kako će živjeti, mladi ipak ne razmišljaju tako. Tek osam odsto njih čitalo je oglase i raspitivalo se sa kojim će zanimanjem najlakše naći posao, dok su se ostali, bez obzira na to, vodili tim šta bi željeli da rade.
Tako je i ove godine se stotine budućih pravnika, ekonomista, učitelja, novinara upisalo na ova zanimanja, kako bi se kasnije pridružilo svojim kolegama na birou.
Svjesna da posla nema je i buduća pravnica Marija S. ali kaže ne gubi nadu, pa je upisala suficitarno zanimanje.
– Svi su mi govorili da to ne upisujem, ali oduvijek sam to željela i neću da me to što živim u ovakvoj državi odvoji od mojih snova. Studiraću ovdje, a ako posla ne bude, biće preko grane – kaže ona.
Osim velike želje da budu ono što su oduvijek sanjali, na izbor zanimanja utiču i roditelji, pa je nekoliko mladih u anketi navelo da je razlog za upis na taj fakultet bio pritisak roditelja.
– Nismo mi država u kojoj se ostvaruju snovi – kaže Nikola Simić, koji studira matematiku.
Želio je, kaže, biti profesor srpskog jezika, ali ga je sputao broj ovih profesora na birou.
– Raspitivao se malo i promijenio izbor. Nema smisla da se školujem pa budem diplomirani tragač posla. Matematika mi ide malo teže nego što bi književnost, ali bar znam da je zanimanje traženo i da ću imati posao. Moramo se prilagoditi ovom stanju, ako već fakulteti nemaju programe i strategije, možemo mi mladi misliti svako za sebe – dodaje Nikola.
Stručnjaci kažu da malo onih koji ovako razmišljaju, te da je generalni problem naše omladine to što budućnost ne shvataju ozbiljno i olako se odlučuju na poteze koji će im uticati na cijeli život.
– Da smo u normalnoj državi, naravno da bi svako upisivao ono što voli i radio to cijeli život. Mi smo malo specifični, pa tako da, bez obzira koliko voljeli, na primjer, ekonomiju, teško da od nje možemo živjeti jer skoro 20.000 ekonomista ne može da nađe posao – objašnjava sociolog Dragana Aleksić.
Dodaje da je veliki problem to što mladi često nisu informisani o tržištu rada, nisu upućeni o stanju na fakultetu, a pojedini fakulteti i okolina im nimalo ne pomažu.
– Ne znam je li dobro što omladina toliko idealizuje stvari i nada se poslu koga nema ili je loše što ne vide problem. Nažalost, ako hoćemo da opstanemo ovdje, moramo sami da se borimo i prilagodimo se svemu, da bi kasnije mogli nešto uraditi – smatra Aleksićeva.
Gledaju šta je lakše
Osim velike većine koja fakultet upisuje jer to voli, i onih koji žele da se zaposle ima i onih kojima je bitno „samo da to prođe“. Budući akademci se mahom vode onom „samo da završim“ pa često biraju fakultete koji su „lakši“ za završiti, bez obzira na to da li to vole i kakve su ponude za zaposlenje.
(EuroBlic)
