Usvojen istorijski sporazum o klimi
Ministri zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi, koja se održava u Parizu, danas su usvojili istorijski sporazum o ograničavanju globalnog zagrijevanja, a odobrilo ga je gotovo 200 nacija.
Uz povike oduševljenja, izaslanici 195 država odobrili su sporazum, koji nudi nadu da čovječanstvo može da izbjegne katastrofalne klimatske promjene i sprovede energetsku revoluciju, preneo je AFP.
Ministar spoljnih poslova Loran Fabijus okončao je gotovo dve noći napornih pregovora članica Ujedinjenih nacija u Parizu udarcem malog zelenog čekića, označavajući konsenzus među ministrima koji su ustali nekoliko minuta da tapšu i izraze svoju radost.
– Vidim prostor, vidim da je reakcija pozitivna, ne čujem protivljenje. Klimatski sporazum iz Pariza je usvojen – rekao je Fabijus.
Prethodno je francuski predsjednik Fransoa Oland pozvao ministre zemalja učesnica Međunarodne konferencije o klimi da preduzmu “odlučujući” korak i usvoje “istorijski pakt” o ograničavanju globalnog zagrijevanja.
– Morate da preduzmete konačan, odlučujući korak koji nam omogućava da dostignemo cilj – poručio je Oland ministrima i delegatima, kojima je ministar Fabijus podnio nacrt globalnog sporazuma.
Ranije u toku dana, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun održao je nadahnut govor pred učesnicima samita, pozvavši ih da usvoje konačni sporazum o borbi protiv globalnog zagrijevanja, uz poruku da – milijarde ljudi zavise od njihove mudrosti -.
Novi sporazum zamjenjuje Protokol iz Kjota, koji je istekao 31. decembra 2012.
Sporazum koji treba da stupi na snagu 2020, okupio je sve države pod jednim zajedničkim ciljem – smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, sa ciljem da globalno zagrijevanje 2100. bude ispod 2 stepena Celzijusa, sa ambicioznim ciljem dostizanja 1,5 stepeni Celzijusa.
Dokumentom se takođe predviđa da se do 2020, sa 100 milijardi dolara godišnje, pomognu zemlje u razvoju da smanje emisiju štetnih gasova, kao i petogodišnje revizije nacionalnih planova za smanjenje globalnog zagrijevanja počev od 2023.
Nauka tvrdi da prema sadašnjim trendovima emisije gasova sa efektom staklene bašte, svijetu preti zagrijevanje od 4 stepena i više, što će dovesti do više poplava, suša, porasta nivoa mora, širenja bolesti i sukoba oko resursa.
(Tanjug)
