“VAŠINGTON POST”: Ukrajini ponestaje novca i vremena, SAD imaju i druge prioritete

Ukrajini ponestaje novca i vremena, interes američkog Kongresa za finansiranje dalje borbe protiv ruskih snaga niži je nego ikada ranije, a sve je veća konkurencija drugih prioriteta nacionalne bezbednosti, poput rata u Izraelu i obezbeđenja južne granice SAD.

Ovo bi moglo da zvuči kao smrtno zvono za nastavak američke pomoći svom evropskom savezniku u ukrajinskom sukobu, piše „Vašington post”.

I demokrate i republikanci aludirali su na ovu mogućnost poslednjih dana, dok Kongres žuri da blokira nastojanje administracije da nastavi po starom. Pentagon je u međuvremenu upozorio da njegove isporuke za Kijev postaju „sve manje i manje“.

„U opasnosti smo od neuspeha, da Putinu damo pobedu kada je on na ivici poraza“, rekao je senator Kristofer A. Kuns kolegama iz Senatskog odbora za spoljne odnose. Rasprava na Odboru je izgleda bila osmišljena da pruži podršku zahtevu predsednika Bajdena za još 61 milijardu dolara za nastavak rata, ali republikanci su sve više neodlučni – i rasejaniji.

Kongres ima manje od nedelju dana da iznese kratkoročni zakon za sprečavanje zatvaranja vlade, pre nego što federalno finansiranje istekne u subotu u ponoć. Čak i tada, poslanici će verovatno morati da provedu naredna dva meseca pokušavajući da pomire duboke razlike kako bi doneli veće planove finansiranja za narednu godinu.

Sve veći izgledi da Kongres, usred ovog haotičnog pejzaža, jednostavno neće odobriti dodatnu pomoć Ukrajini, što bi moglo da ima velike geopolitičke posledice, potkopavajući jedan od Bajdenovih centralnih spoljnopolitičkih ciljeva i potvrđujući ruski optimizam da će odlučnost Zapada prvo puknuti u pokušaju da povrati deo staro sovjetsko carstvo.

Do sada Kongres je odvojio oko 113 milijardi dolara za pomoć Ukrajini od ruske invazije u februaru 2022. godine, obezbeđujući oklopna vozila, sisteme protivvazdušne odbrane, artiljeriju, dronove, municiju i još mnogo toga, što su ukrajinske snage iskoristile da unište značajnu količinu ruskih oružje i vozila i proterati Ruse iz nekih ključnih gradova, kaže Bajdenova administracija.

Predsednikov zahtev za Ukrajinu deo je nacionalnog bezbednosnog paketa vrednog 106 milijardi dolara koji bi takođe obezbedio hitno finansiranje za Izrael dok on pokreće osvetnički rat u Pojasu Gaze nakon što su militanti Hamasa izveli drski prekogranični napad prošlog meseca. Ali i za kineske inicijative za odvraćanje širom azijsko-pacifičkog regiona, kao i porastom ilegalne imigracije preko američko-meksičke granice.

Apetit republikanskih poslanika za dalju pomoć Ukrajini opada već nekoliko meseci, čak i pre nego što dugo očekivana letnja kontraofanziva nije uspela da proizvede bilo kakav dramatičan napredak na frontu, jer su ankete pokazale stalni pad nekada snažne podrške američke javnosti.

Poslednjih meseci, mala ali moćna frakcija konzervativaca u Predstavničkom domu bacila je zakonodavnu vlast u nered, dodatno ometajući usvajanje liberalnih ili dvopartijskih prioriteta. A sada se Ukrajina takmiči za pažnju zakonodavaca.

Senatorka Sintija Lumis je rekla da njeni republikanski birači „smatraju da je u ovom trenutku Izrael veći prioritet i da, ako kasnije budemo morali da se vratimo na neke od ovih drugih ranijih prioriteta, bilo bi prikladno da se to uradi.”

Zagovornici u oba doma insistiraju na tome da dvostranačka većina u Kongresu i dalje podržava slanje pomoći Kijevu, ali čak ni to možda neće biti dovoljno da se u skorije vreme odbije Bajdenov zahtev.

Predstavnički dom predvođen republikancima ranije ovog meseca odobrio je nacrt zakona za plaćanje traženih 14 milijardi dolara za Izrael putem rezova u Službi za unutrašnje prihode.

Predlog zakona nije stavljen na glasanje u Senatu koji kontrolišu demokrate, a Bela kuća je rekla da će Bajden staviti veto. Ali mnogi republikanci kažu da i dalje nisu voljni da prenesu pomoć Izraelu — najpopularniji aspekt Bajdenovog zahteva — kao deo paket aranžmana koji su Bela kuća i pristalice Ukrajine nadali da će videti.

„Verujem da finansiranje Ukrajine, ako mora da stoji samostalno. Ne bi trebalo ni na koji način da bude vezan za Izrael. Ovo bi trebalo da budu odvojena glasanja da pokažemo našim okruzima gde se tačno nalazimo.” rekao je kongresmen Mark Alford, prenosi politika.rs.