“Viva Mozart” u Narodnom pozorištu Republike Srpske

Dušane, kako nam sam naslov koncerta kaže, na programu su djela V.A. Mocarta, ali koji je koncept ovog koncerta i ko nastupa?

UROŠEVIĆ: Program koncerta “Viva Mozart” okreće se ka šest Mocartovih opera i to: „Tako čine sve“, „Idomeneo“, „Direktor pozorišta“, „Figarova ženidba“, „Don Đovani“ i „Čarobna frula“. U navedenim operama smenjuju se uloge Dona Elvire, Dona Ane, Cerline, Dorabele, Grofice Almaviva, Kraljica noći i njenih Triju dama. Sve one su žene različitih ličnosti, karaktera, odnosno vrlina i mana, ali su pre svega žene. Njihove uloge na sceni preuzeće: Ivana Milinčić (sopran), Albina Smajlović Tomić (sopran), Milica Damjanac (sopran) i Borjana Mikavica (mecosopran). Pored njih tu su i Mladen Prodan (tenor) i Aleksandar Dragojević (bariton), koji će doneti neke od muških uloga poput Figara ili Don Đovanija. Ponosni smo na činjenicu da su ovi mladi ljudi pevači koje je Banjaluka iznedrila. Publika će imati priliku da čuje arije, duete, ansamble i uvertire iz pomenutih opera. Soliste će pratiti združeni Simfonijski orkestar Mostar i Simfonijski orkestar Narodnog pozorišta Republike Srpske.

Koncert je posvećen ženama, povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, šta odlikuje dame iz Mocartovih djela? Kako njihova uloga korespondira sa današnjom “svemogućom” ženom?

UROŠEVIĆ: Uloga žene u Mocartovim operama evoluirala je u skladu sa vremenom u kojem je kompozitor živeo. Opera „Figarova ženidba“ sadrži subverzivne političke aspekte drame u kojoj jedna služavka Suzana, zajedno sa slugom Figarom, nadmudri svoje pretpostavljene i to u periodu pred samu Francusku buržoasku revoluciju. O problemu podele uloga pobednika i gubitnika u operi govori činjenica da je i sam car Jozef II cenzurisao i odobrio izvođenje opere. Libretista Lorenco da Ponte morao je skratiti libreto i izvršiti sažimanje delova koji aludiraju na političku satiru. I pored svih navedenih činjenica lik Suzane, hrabre i visprene služavke, ostaje nedvosmisleno glorifikovan od strane javnosti, kako tada, tako i sada. Lik Suzane je samo prvi među jednakim u kojem se vidi snaga i moć žene. Upravo zato premijerni koncert „Viva Mozart“ održava se 25. novembra 2024. godine na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Nedvosmisleno želimo skrenuti pažnju javnosti na izuzetno aktuelan problem nasilja nad ženama i to na način koji je prikladan našoj delatnosti, a to su muzika i reč.

Nakon Banjaluke, uzvratni koncert biće održan u Mostaru, 6. decembra. Kako se desila saradnja ova dva simfonijska orkestra? Mostarski orkestar baštini tradiciju sedam decenija, Simfonijski orkestar NPRS-a  izuzetno je mlad orkestar, kako ste se povezali?

UROŠEVIĆ: Pre par godina lično sam radio na jednom projektu koji je spojio Banjaluku i Mostar, kroz dela Vlade Miloševića i Arona Koplanda, te me upoznao sa Snježanom Zovko, direktoricom Simfonijskog orkestra Mostar. Iz te saradnje razvilo se razumevanje, kreativnost i međusobno  poštovanje koje je moralo biti nagrađeno daljim saradnjama. Smatrali smo da naša dva orkestra treba institucionalno da sarađuju i tako se desio “Viva Mozart”. Mocart, kao univerzalna muzička ličnost, spojila je ove dve orkestarske kuće i zato mu hvala.

Simfonijski orkestar Mostar ima dugu tradiciju postojanja i kroz njihove sezone prošla su neka od najvećih imena regionalne i svetske scene iz oblasti umetničke muzike. Ispred SO NPRS moram istaći da je zadovoljstvo sarađivati sa njima, te da se nadam da je ovo prvi u nizu koncerata ova dva orkestra.

Kakva je generalno domaća scena kada je u pitanju umjetnička muzika, šta su nam prednosti, šta još trebamo razvijati?

UROŠEVIĆ: Govoriću iz perspektive Simfonijskog orkestra Narodnog pozorišta Republike Srpske jer on može biti „ogledalo“ ali i „opomena“. Naime, orkestar je osnovan pre tri godine i na moju sreću čine ga ljudi koji su mladi i nadahnuti muzički umetnici, vredni, željni scene i posla koji smatramo da je najlepši na svetu. Sve navedeno su prednosti. Međutim, da bi orkestar imao oznaku „Simfonijskog“ potrebno je da on ima minimum 30 zaposlenih muzičara. Mi trenutno brojimo 14 zaposlenih. S toga potrebna su nam nova institucionalna ulaganja u ljudstvu i produkciji. Na taj način mi se lokalno i regionalno etabliramo i to nas čini kulturnim centrom i ponosnom nacijom. Takođe, tako bismo zadržali kadar koji obrazujemo i vodili bismo računa o kulturnoj politici. Sve navedeno kreira i prikazuje realnu sliku kada je umetnička muzika i domaća scena u pitanju.

Publiku ipak čini jedan uži krug ljudi, onih koji su muzički obrazovani i znaju šta mogu očekivati. Šta možemo učiniti da proširimo taj broj? 

UROŠEVIĆ: Iz meni nepoznatog razloga to je opšteprihvaćeno mišljenje, koje lično ne delim. Naime, smatra se da ste elementarno nepismeni ukoliko ne poznajete umetničku muziku. Podsetiću da je Muzička kultura deo osnovnoškolskog obrazovanja i da je podjednako važna kao i Srpski jezik ili Geografija. Umetnička muzika deo je opšte kulture i informisanosti.

Sa pozicije na kojoj radim mogu reći da imamo edukovanu publiku željnu koncerata i muzičko-scenskih performansa. Kako moramo raditi na sebi u vidu proširenja ansambla i sadržajnije produkcije, tako moramo raditi i na razvijanju publike svih generacija.  Ono što nam neizmerno fali je koncerta dvorana, koju grad od 250 000 ljudi trenutno nema. Bez dvorane i naši kapaciteti su umanjeni u svakom smislu. Potrebna je dugoročna strategija koja će obuhvatiti kulturnu infrastrukturu ogledanu kroz ljudstvo, prostor, sadržaje i publiku.

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno