Vladan Grujić: Izvukao sam maksimum s obzirom na uslove
Poslije 18 godina profesionalnog fudbala ljetos je karijeru završio jedan od najboljih izdanaka Borčeve poslijeratne škole Vladan Grujić, koji stečeno znanje prenosi na nove klince u Fudbalskom klubu Spartak.
Igračka karijera je iza njega, a trenerski posao mu je preokupacija i vizija za budućnost. Trenutno obučava neke nove klince sa nadom da će u njima Banjaluka dobiti prave asove za budućnost. Sigurno je da Grujić ima veliko iskustvo i ponosno kaže da je imao bogatu karijeru.
– Kada sve saberem i oduzmem, izvukao sam maksimum, jer smo trenirali u očajnim uslovima i dobro je da sam napravio bilo šta. Sve do dolaska u Keln nisam imao vrhunske uslove za rad i tamo sam shvatio koliko smo hendikepirani. U mlađim kategorijama Borca trenirali smo na šljaci, gdje je bilo nemoguće izvesti neke vježbe koje je trener zamislio, a i sam period devedesetih godina bio je mučan i težak – rekao je Grujić.
Velika ljubav prema fudbalu i želja za uspjehom na kraju su se isplatili. Kao perfekcionista vjeruje da je u nekim momentima mogao više, ali se nekada kockice ne poklope onako kako želite. Početnih godina u prvom timu Borca prisjeća se sa mnogo emocija.
– Igrali smo sjajan fudbal, što potvrđuje i titula šampiona Republike Srpske. Trener Dragan Vukša dao mi je pravu šansu, iako sam bio izuzetno mlad, ali sam dobrim igrama opravdao povjerenje. Tada je bilo mnogo ponuda iz inostranstva, ali sam izabrao Crvenu zvezdu. Očekivao sam mnogo više u organizacionom smislu, jer se ni tada nije radilo na dobar način. Zvezda je imala snažan tim sa Nemanjom Vidićem, borio sam se za svoje mjesto, ali okolnosti nisu bile najbolje – kazao je Grujić.
Možda i vrhunac karijere bio je odlazak u Keln i to direktno iz Borca. Bundesliga, kao jedna od najjačih liga svijeta, bila je veliki izazov, ali i nagrada za odlične igre.
– Tamošnji igrači nisu bili talentovaniji od mene, ali je intenzitet igre bio jači, jer su dosta snažniji i tu su na naplatu došle propuštene stvari iz mladih selekcija. Godinu i po sam se borio, imao dosta dobrih partija i to je veoma lijep period karijere. Naučio sam njemački jezik, igrao u elitnom prvenstvu protiv najvećih fudbalera, što je pravo bogatstvo – kazao je Grujić.
Iako je svlačionicu dijelio sa mnogo dobrih igrača, Lukasa Podolskog je izdvojio kao najboljeg. Sa druge strane za protivnike je imao velika imena poput Čavija Ernandeza ili Andresa Inijeste, ali snažan utisak na njega ostavio je tada 18-godišnji Kevin Gameiro.
– Igrali smo protiv Strazbura i uprkos tome što je bio jedva punoljetan, pokazao je klasu. Bili smo zajedno na terenu, ali sam poslije svakog poteza ostajao u čudu i pitao se da li je moguće to što radi. Sada igra na visokom nivou u Atletiku iz Madrida, ali mislim da još nije došao do vrhunca karijere – rekao je Grujić.
Određen period proveo je u Midlzbrou, koji je tada igrao važnu ulogu u Premijer ligi Engleske. Pokupio je simpatije menadžera Stiva Meklarena, a imao je priliku da uči od Gaiske Mendijete, jednog od najkreativnijih igrača sa početka 21. vijeka.
– Bio sam tamo pet dana i za to vrijeme dopao sam se Meklarenu. Objasnio mi je da u tom momentu nema mjesta u timu, ali je želio da mi pomogne i nađe klub u Čempionšipu da bih mu bio na oku i ostao u tom sistemu. Odlično su me dočekali, pogotovo Mark Viduka, sa kojim sam pričao na srpskom. Stalno me je zvao na večere i druženja, baš kao i Masimo Makarone. Prihvatio sam poziv ruske Alanije i u Vladivkavkazu mi se rodio stariji sin pa je ta godina veoma posebna – rekao je Grujić.
Karijeru je završio u Voždovcu, gdje je imao drugačiju ulogu od svih prethodnih.
– Bio sam na moru, nisam trenirao neko vrijeme i smatrao sam da je gotovo. Pozvali su me iz Voždovca, ali sam im objasnio da nisam u stanju da igram. Rekli su mi da me žele kao iskusnog igrača koji će držati svlačionicu i pomoći iskustvom. Voždovac je odlično organizovan privatni klub, zna se tačno ko šta radi i da je više takvih, naš fudbal bi bio na mnogo višem nivou. Tu godinu sam više razmišljao kao trener nego kao igrač, pripremio sam se za penziju i sada uživam u radu sa djecom. Spartak ima dobre uslove, djeca treba da treniraju i budu posvećena, jer je nesporno da imaju talenta – zaključio je Grujić.
Baljić dijelio CD-ove
Odigrao je 24 meča za reprezentaciju BiH, koju je, prema njegovim riječima, krasila odlična atmosfera.
– Baka Slišković je nevjerovatno pozitivan i živopisan lik, kao i Elvir Baljić, koji je stalno pjevao i donio sam svoje CD-ove. Dobro smo funkcionisali, stariji igrači su držali svlačionicu, a Sergej Barbarez je kapitenski sve kontrolisao. I danas se čujemo, a u najboljim odnosima sam ostao sa Sašom Papcem – rekao je Grujić.
(Glas Srpske)
