ZAFRANOVIĆ: “Zlatni rez 42: Djeca Kozare” za mene je sveti film, znao sam to od početka

Reditelj Lordan Zafranović konačno je u avgustu završio snimanje dugo pripremanog projekta o stradanjima u ustaškom logoru „Jasenovac“. Konačno, jer peripetije koje je imao da bi do snimanja uopšte došlo, mogle bi biti sročene u poseban filmski scenario.

Na ostvarenje ovog, kako je rekao, životnog projekta, čekao je nekoliko decenija.

Podsetimo, Filmski centar Srbije je tri puta odbio na Konkursu za sufinansiranje „Djecu Kozare“ po scenariju Arsena Diklića. A, onda je podržao „Daru iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića, koji ne samo što se bavi istom temom, nego se ispostavilo da ima i neke identične scene iz Diklićevog sinopsisa. Na to je reagovao, ne samo Zafranović, nego i kulturna javnost, posebno zato što je Antonijević u vreme kada je Zafranovićev film odbijen, bio na čelu konkursne komisije FCS-a.

I posle bure u javnosti, pretnjama sudom, sve se završilo tako što je FCS, najzad, podržao „Zlatni rez 42: Djeca Kozare“ 2021. godine, a već naredne Lordan Zafranović je počeo snimanje.

– Bio sam negativno iznenađen kada smo morali tri, četiri puta da iznova konkurišemo u Filmskom centru Srbije, jer smo stalno bili odbijani. Ispostavilo se da je to bila igra nekih mojih „kolega“, koje su sprečavale da ovde radim film. Čak su govorili da se ja samo pripremam, a ne snimam, pa šta će im stranac ovde… Bile su to strašne stvari koje sam čuo sa strane, iz kuloara. Ali, s druge strane, bilo je ljudi koji su mi dali izuzetnu podršku, kao i mediji. Tako da nemam nikakvih problema, niti smatram to nečim novim. To jednostavno ide uz film, mnogo ima onih koji me sprečavaju, ali isto tako ima mnogo njih koji žele da se film uradi. Ne pripadam nikome, odgovoran sam samo budućim generacijama koje će gledati moje filmove – kaže Zafranović za Nova.rs.

„Zlatni rez 42: Djeca Kozare“ inspirisan je istinitom pričom o sudbini troje dece srpske nacionalnosti, sestre Zore i njenih dvojice braće koji su leta 1942. sa majkom bežali od fašista dubičkom cestom. Majka je završila u Ravenzburgu, a deca u sabirnom centru broj 3, logoru „Jasenovac“…

– Ovo je sveti film, to sam znao od početka. Ekipi sam uvek to govorio, pozitivno ih pumpao dobrom energijom na sastancima, i da zbog svega od sebe treba da izvuku sve. Da daju specijalnu energiju, da pomognu da to bude stvarno to! U početku su bili malo zbunjeni, ali posle nekih deset dana snimanja su shvatili, i radilo se punom parom. Bilo je naporno, jer imam specifičan stil i kadriranja i način glume, sa nekim zadrškama, nekom misterijom. Na kraju je sve bilo okej, iako je falilo još nekoliko dana snimanja, ali uspeli smo. Posebno što je film nešto skuplji, jer je rekonstrukcija istorije, i kostimi, i scenografija, šminka, i to povećava budžet. Ali, uspeli smo da ga napravimo raskošno, a da nismo potrošili mnogo novca. Biće to fenomenalno delo, u holivudskom produkcionom smislu. Imali smo dosta spretnu ekipu, izvršnog producenta, koji ih je držao u dobroj radnoj atmosferi – objašnjava reditelj.

Sada ga očekuje, kako kaže, najteži deo posla, a to je postprodukcija.

– Imamo dobar materijal i sada nam je još teže, jer radili smo skoro tri meseca na terenu. Ima čitav niz dodataka, intervencija, koje treba uraditi nekim trikovima, brisanjima, čudima… To će produžiti možda malo optimistički datum premijernog prikazivanja – zaključuje Lordan Zafranović, koji od rata na prostoru eks-Jugoslavije živi u Pragu.

Prvo prikazivanje ovog ostvarenja, čiju autorsku ekipu čini više od 150 profesionalaca iz Srbije, Hrvatske i regiona, među kojima su Leon Lučev, Miki Manojlović, Milan Marić, Anica Dobra i Mina Sovtić, očekuje se pre leta, na nekom od festivala. Mnogi tipuju na onaj najveći, u Kanu, prenosi nova.rs.

(SB)