Zaključak konferencije u Specijalnoj biblioteci Srpske: Kultura može da bude biznis
Pronalaženje novih izvora finansiranja kulturnih ustanova, te mogućnost da se za što više ljudi omoguće stalna primanja, glavna je tema konferencije “Kultura i društveno preduzetništvo”.
Konferencija je održana u Banjaluci, u organizaciji Specijalne biblioteke za slijepa i slabovida lica RS i DIS Pozorišta. Taj skup okupio je predstavnike brojnih organizacija i institucija.
Sead Đulić, predstavnik Centra za dramski odgoj iz Mostara jedan je od panelista koja je iznio njihova iskustva.
– Shvatili smo da posedujemo znanja i stavili ih na tržište. Počeli smo da se bavimo kulturno – obrazovnim turizmom i da dovodimo ljude sa svih kontinenata u Mostar, te im pokazujemo šta imamo i učimo ih tome koji su sve načini za korišćenje teatra, pogotovo u edukativne svrhe – rekao je Đulić i istakao da je zainteresovanost velika, te da na ovaj način ostvaruju prihode koji nisu beznačajni. Kako kaže, desetak ljudi ima stalna primanja.
Društvena preduzeća prema saznanjima i izlaganjima panelista nisu tretirana u našem zakonu još. Prednacrt je u izradi i sa njim je učesnike upoznao Saša Savičić, pravnik u Ministarstvu industrije energetike i rudarstva.
– Među društvenim preduzećima najviše ima udruženja za osobe sa invaliditetom, zanatskih i sličnih zadruga, poljoprivrednih gazdinstava, nevladinih organizacija koje su registrovane i za privrednu djelatnost, te preduzeća koja su osnovale nevladine organizacije. Međutim, u pitanju su mali obrti, koji u Evropi funkcionišu i razvijaju se već 40 godina. Vidjećemo da li će ovakva preduzeća zaživjeti, jer realno, ona ne mogu da se izbore na tržištu sa svim promjenama i nestabilnostima koje ono nosi – rekao je Savičić.
On kaže da ostaje da se vidi i da li će društvo imati sluha da u periodu tranzicije uvidi da je socijalno preduzetništvo biznis koji može da pruži doprinos domaćoj ekonomiji.
– Država koja ima ambicije da uđe u EU mora sa svoje strane da prilagodi zakonodavstvo i shvati da se ekonomski i socijalni činioci moraju međusobno povezati tako da čine produktivnu cjelinu i kontinuirano doprinose rješavanju mnogih društvenih problema, tako što će podržati ovakav vid preduzetništva različitim olakšicama i podsticajima – rekao je Savičić.
Novica Bogdanović iz DIS Teatra navodi da se oni već bave socijalnim preduzetništvom.
– Neki ljudi u pozorištu već žive od toga, jer pored toga što se bavimo pozorišnom umjetnošću, organizujemo radionice kojima je teatar u osnovi. Već imamo poslove iz oblasti socijalnog preduzetništa samo što to još nije prepoznato u zakonu. Kada bude, nekome će ovo biti osnovna djelatnost. Podsticaji iz Evropske komisije za ovu oblast su veliki. Nadam se da ćemo uskoro moći da ih i mi koristimo – kaže Bogdanović.
Direktor Specijalne biblioteke Želimir Radinović ističe da je socijalno preduzetništvo, kao pojam nedovoljno obrađeno u javnosti, što ima za posljedicu da socijalna preduzeća još uvek tumaraju između nerazumijevanja njihove suštine i nerješene regulative za dalji razvoj u regiji.
– Ideja je da se kroz zaradu koja se ostvari putem prodaje usluga ili roba, ispuni jasna socijalna misiju. To znači da zarađena sredstva ne služe uvećanju imovine pojedinca već se ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine ili kulturne aktivnosti u zajednici – kaže Radinović i dodaje da u razvijenim zemljama Evrope ovakav način poslovanja čini 10 odsto bruto društvenog proizvoda.
Model 21. vijeka
Evropska komisija je usvajanjem Strazburške deklaracije socijalno preduzetništvo prepoznala kao biznis model 21. vijeka, koji uspjeva da odgovori na sve finansijske, društvene, kulturne i ekološke potrebe zajednica.
(EuroBlic)
