Zaokret u američkoj politici prema Kosovu: Tvrdoglavi Kurti se preigrao, a Zapad je svjestan da jednu stvar ne smije da dozvoli

Piše: Ksenija Stojiljković

Nakon eskalacije situacije na severu Kosova i Metohije, koja je rezultirala sukobom srpskog stanovništva sa pripadnicima KFOR-a, zvanični Vašington zauzeo je prilično oštar stav prema Prištini. Amerika je čak na određene načine sankcionisala prištinske vlasti, uz napomenu da ne sme doći do dodatne eskalacije. Ovakav stav Amerike, smatraju sagovornici portala Nova.rs, oslikava zabrinutost zbog dodatnog približavanja Srbije Rusiji, ali i tvrdoglavih postupaka Aljbina Kurtija koji odbija da dozvoli formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Kako navode naši sagovornici, Kurti se preigrao i mislio da ima beskrajnu podršku SAD. U ovom trenutku, Amerika je svesna da to mora da zaustavi.

Situacija je eskalirala na severu Kosova na dan kada je u Beogradu održan miting Srpske napredne stranke, kada je nekoliko hiljada ljudi sa Kosova organizovano došlo u Beograd. Priština je tu priliku iskoristila da pošalje naoružane snage bezbednosti da preuzmu kontrolu nad opštinskim zgradama, nakon izbora koje su Srbi bojkotovali.

Cilj je bio da se gradonačelnici etničkih Albanaca uđu u opštine.

U satima i danima koji su usledili sukob je postajao sve intenzivniji i u njemu je povređeno više desetina pripadnika KFOR-a ( međunarodnih NATO snaga na Kosovu), kao i Srba.

Očekivano ili ne, Amerika je po prvi put oštro osudila postupke Prištine i čak na određeni način sankcionisala tamošnje vlasti.

Najprije je Kosovu otkazano učešće u vežbi “Defender Evropa 2023”, zatim je stigla i zabrana zvaničnicima vlade Aljbina Kurtija da do daljeg posećuju SAD, a uz to im je i zaprećeno uvođenjem međunarodnog protektorata na severu Kosova.

Šta se krije iza reakcije Amerike

Sagovornici našeg portala Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta i Radomir Diklić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj, smatraju da ova odluka nije potpuno neočekivana, iako je posmatraju iz različitih uglova.

Milić, pre svega misli da je ovo jasan znak da SAD imaju za cilj da konačno pacifikuju ovaj region kroz rešavanje zaostalih pitanja iz prošlosti, jer je u pitanju poslednji region Evrope neintegrisan potpuno u EU i NATO.

„Kosovski problem spada u takvo pitanje i zato bilo kakve eskalacije koje udaljavaju od rešenja problema su i protiv američkih interesa. U periodu rata u Ukrajini i centralnog fokusa Amerike u Evropi na ovo pitanje, eskalacija situacije sa strane Kosova traži skretanje pažnje, vremena i resursa. U tom smislu nije iznenađenje da je Vašington nezadovoljan zbog postupaka Prištine, jer bi sukob bilo kog intenziteta u regionu bio izrazito štetan po Zapad u ovom specifičnom političkom trenutku“, naveo je programski direktor Novog trećeg puta.

„Mi smo se vratili u fokus „zahvaljujući“ ratu“

Sa druge strane, Diklić smatra da je reakciji Sjedinjenih Država doprineo rat u Ukrajini.

„Pre svega, SAD su zabrinute zbog mogućeg rastućeg uticaja Rusije na Srbiju. Time što se konflikt između Beograda i Prištine zaoštrava povećava se mogućnost da se dobar deo našeg javnog mnjenja još više okrene ka Rusiji, što je u ovom trenutku za Ameriku prioritetni problem zbog rata u Ukrajini. Mi smo se vratili u fokus „zahvaljujući“ ratu, odnosno napadu Rusije na Ukrajinu, tako da u tom kontekstu Amerika nikako ne želi da se prekine dijalog i zaoštre odnosi“, kazao je Diklić i naglasio da Vašington ima odlučujući uticaj na Prištinu.

Ipak, u javnosti su se pojavile i spekulacije o tome da je Amerika zapravo besna, jer u haosu kakav je zavladao na Kosovu nije moguće sprovesti implementaciju ranije potpisanih sporazuma. Iskusni diplomata Diklić smatra da ova teza ima smisla, ali da je reakcija značajno blaža od onog kakvom se predstavlja u javnosti.

„Amerika, kao između ostalog i Evropska unija, bezbroj puta je ponavljala da odredbe Briselskog sporazuma moraju da se sprovedu. Što se nas tiče, to je formiranje ZSO (Zajednice srpskih opština). Kurti tvrdoglavo odbija to da uradi, računajući na bezrezervnu i beskrajnu podršku Amerike. Očigledno se preigrao i u ovom trenutku Sjedinjene Države znaju da imaju mogućnosti da potegnu razne sankcije. Sada to čine, na relativno niskom nivou, što ne znači da neće doći do zaoštravanja. Na kraju krajeva, to se vidi po reakcijama albanske opozicije u Prištini koja na sav glas sada tvrdi da je Kurti preterao. Doduše, oni su to i ranije govorili, ali sada se radi o tome da njihovi izvršni odnosi sa Amerikom sada mogu da postanu samo – odnosi“, rekao je Diklić.

Milić je saglasan sa time da je formiranje ZSO-a jedan od prioriteta, pre svega zbog toga što je SAD vide kao alat za jasno definisanje statusa Srba na Kosovu.

„To bi smanjilo šanse za potencijalne konflikte. Kada su Srbi van kosovskih institucija i bojkotuju izborni proces na Kosovu, kao posledicu nesprovođenja Zajednice srpskih opština, to nije dugoročni garant stabilnosti u regionu. Policijski pokušaj zauzimanja zgrada opština na severu zato iz ugla SAD deluje kao bespotrebna eskalacija situacije, koja dodatno udaljava od rešenja problema“, naveo je Milić.

Vučić izbegao da da odgovor na ključno pitanje

O situaciji na Kosovu je za CNN govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Zanimljivo je da je on vešto izbegao da odgovori na pitanje da li će Srbija u nekom trenutku i sama priznati nezavisnost Kosova, govoreći tom prilikom o Rezoluciji 1244.

Milić smatra da ovaj potez verno oslikava trenutnu strategiju Srbije – da se predstavi kao konstruktivan partner, a da kosovsku stranu predstavi kao agresivnu i nespremnu na kompromis.

Sa druge strane, Diklić ovaj postupak srpskog predsednika vidi kao prostu primenu onoga u čemu je najveštiji.

„To je njegov manir. On na takva konkretna pitanje uvek uspeva da ne da konkretan odgovor. Rezolucija 1244, Kumanovski sporazum, sve je to u redu, ali tamo nema tolikih stvari koje su se u međuvremenu dogodile, toliko toga se promenilo na terenu“, rekao je Diklić i dodao da je Vučić više puta u javnosti davao obećanja koja nikada nije ispunjavao.

Primer toga je to što je usmeno pristao na francusko-nemački sporazum.

„Iako sada tvrdi da to nije obavezujuće, obećanje koje jedan šef države da je i te kako samo po sebi obavezujuće“, naveo je diplomata.