Za­što Pe­king pro­vo­ci­ra Za­pad

Piše: Biljana Mitrinović Rašević

Re­či ki­ne­skog am­ba­sa­do­ra u Pa­ri­zu Lu Ša­jea o Kri­mu i su­ve­re­ni­te­tu ze­ma­lja biv­šeg SSSR ne ukla­pa­ju se u uobi­ča­je­nu tra­di­ci­ju ki­ne­ske di­plo­ma­ti­je i iza­zva­le su ras­pra­vu da li je to mo­žda sig­nal za po­če­tak nje­ne tran­sfor­ma­ci­je. Ten­zi­je ipak ni­su spla­snu­le, iako je ki­ne­ska am­ba­sa­da u Fran­cu­skoj sa­op­šti­la da su ko­men­ta­ri am­ba­sa­do­ra bi­li iz­raz lič­ne tač­ke gle­di­šta, da ih ne tre­ba pre­vi­še tu­ma­či­ti i da ni­su po­li­ti­ka Ki­ne.

Port­pa­rol­ka Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Ki­ne Mao Ning de­man­to­va­la je re­či am­ba­sa­do­ra re­kav­ši da Ki­na po­štu­je su­ve­re­ni­tet, ne­za­vi­snost i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet svih dr­ža­va i prin­ci­pe Po­ve­lje UN. Pod­se­ti­la je da je Ki­na bi­la jed­na od pr­vih dr­ža­va ko­je su us­po­sta­vi­le di­plo­mat­ske od­no­se s dr­ža­va­ma po­sle ras­pa­da SSSR-a i na­gla­si­la da ovaj stav pred­sta­vlja zva­nič­nu po­zi­ci­ju ki­ne­ske vla­de.

Iz­ja­va am­ba­sa­do­ra u Pa­ri­zu u sve­tlu za­pad­nih upo­zo­re­nja o for­mi­ra­nju ru­sko-ki­ne­skog sa­ve­za iza­zva­la je jed­no­gla­snu i oštru re­ak­ci­ju evrop­skih dr­ža­va, ko­ju su pred­vo­di­le bal­tič­ke ze­mlje. Da se am­ba­sa­dor Ša­je za­dr­žao na kon­sta­ta­ci­ji da je Krim bio deo Ru­si­je i da ga je biv­ši li­der SSSR-a Ni­ki­ta Hru­ščov pre­dao Ukra­ji­ni – to bi bi­la sa­mo isto­rij­ska či­nje­ni­ca, na ko­ju, do­du­še, ne že­le da pod­se­ća­ju na Za­pa­du. Me­đu­tim, no­vi­nar fran­cu­ske te­le­vi­zi­je, ko­ji ni­je do­zvo­lio da se ras­pra­va za­vr­ši na ovoj kon­sta­ta­ci­ji ki­ne­skog di­plo­ma­te, in­si­sti­rao je da on de­cid­no od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li je Krim Ukra­ji­na ili ne. Am­ba­sa­dor je od­go­vo­rio da ovo za­vi­si od to­ga ka­ko se do­ži­vlja­va ovaj pro­blem, a on­da je do­dao da u skla­du s me­đu­na­rod­nim pra­vom, čak i one ze­mlje ko­je su ne­kad bi­le so­vjet­ske re­pu­bli­ke ne­ma­ju efek­ti­van sta­tus. Za­što? „Za­to što ne po­sto­ji me­đu­na­rod­ni ugo­vor ko­jim bi bio pre­ci­zi­ran nji­hov sta­tus su­ve­re­nih dr­ža­va”, re­kao je di­plo­ma­ta.

Usle­di­la je bur­na re­ak­ci­ja Ukra­ji­ne, Fran­cu­ske, Li­tva­ni­je, Le­to­ni­je i Esto­ni­je, a po­tom i dru­gih evrop­skih dr­ža­va – Ne­mač­ke i še­fa evrop­ske di­plo­ma­ti­je Đu­ze­pa Bo­re­lja. Di­plo­mat­ski pred­stav­ni­ci Ki­ne u pre­sto­ni­ca­ma ovih dr­ža­va, na po­zi­ve iz Mi­ni­star­sta­va spolj­nih po­slo­va, tre­ba­lo je ju­če da raz­ja­sne iz­ja­vu am­ba­sa­do­ra u Pa­ri­zu.

Ovo ni­je pr­vi put da je ovaj ki­ne­ski am­ba­sa­dor dao iz­ja­vu ko­ja se ne svi­đa za­pad­nim ko­le­ga­ma. U av­gu­stu pro­šle go­di­ne re­kao je da ukra­jin­ska i taj­van­ska kri­za ima­ju slič­no­sti jer je iza njih „cr­na ru­ka, ru­ka Sje­di­nje­nih Dr­ža­va”. Ta­da je kon­sta­to­vao da je Va­šing­ton za­bri­nut zbog gu­bit­ka svog uti­ca­ja u sve­tu i pod­se­tio da ve­ći­na dr­ža­va u raz­vo­ju „ni­je sa­gla­sna” s gru­pom za­pad­nih ze­ma­lja u pro­ce­ni ukra­jin­ske kri­ze i ne uče­stvu­je u sank­ci­ja­ma Ru­si­ji.

U pa­žlji­vim pro­ce­na­ma iz­ja­va ki­ne­skog di­plo­ma­te u Mo­skvi sa­gle­da­va se u kon­tek­stu sta­tu­sa Taj­va­na. Ki­na se u svo­joj po­li­ti­ci i di­plo­ma­ti­ji uvek osla­nja­la na či­nje­ni­cu da je su­ve­re­ni­tet dr­ža­ve ja­či od pra­va na­ci­je na sa­mo­o­pre­de­lje­nje i na osno­vu to­ga Pe­king bra­ni svoj stav u ve­zi s Taj­va­nom, sma­tra­ju­ći da je ostr­vo deo su­ve­re­ne Ki­ne. Što se ti­če te­ze o su­ve­re­ni­te­tu dr­ža­va biv­šeg SSSR-a, iako ospo­ra­va­nje su­ve­re­ni­te­ta po­je­di­nih dr­ža­va ni­je deo tra­di­ci­je ki­ne­ske di­plo­ma­ti­je, am­ba­sa­do­rov stav se tu­ma­či či­nje­ni­com da broj­ne dr­ža­ve SSSR-a, a po­seb­no bal­tič­ke, ima­ju iz­ra­zi­to an­ti­ki­ne­ski stav kad je reč o sta­tu­su Taj­va­na.

Krat­ko re­če­no, ton ki­ne­skog di­plo­ma­te ve­ro­vat­no je bio za ok­ta­vu vi­ši, zbog sva­ko­dnev­nih pri­ti­sa­ka na Ki­nu, ali je ma­lo ve­ro­vat­no da nje­go­va iz­ja­va su­štin­ski mo­že po­gor­ša­ti od­no­se s Evro­pom, ko­ji pod pri­ti­skom SAD već idu si­la­znom pu­ta­njom. S dru­ge stra­ne, ako se iz­u­zme da je re­kao ne­što što ni­je pla­ni­rao, nje­go­va iz­ja­va se mo­že tu­ma­či­ti i kao lan­si­ra­nje raz­li­či­tih po­ru­ka zva­nič­nog Pe­kin­ga.

U ju­če ob­ja­vlje­nom in­ter­vjuu za šan­gaj­ski “Pej­per”, ki­ne­ski am­ba­sa­dor u EU Fu Con na­gla­sio je da su mo­guć­no­sti za sa­rad­nju Ki­ne s Evro­pom i dru­gim dr­ža­va­ma bes­kraj­ne, baš kao što su neo­gra­ni­če­ne i ve­ze Pe­kin­ga s Mo­skvom. Iako ni­je ja­sno kad je am­ba­sa­dor dao in­ter­vju i da li je nje­go­vo ob­ja­vlji­va­nje usle­di­lo plan­ski po­sle spor­ne iz­ja­ve am­ba­sa­do­ra u Fran­cu­skoj, on je upo­zo­rio na po­ku­ša­je ko­ri­šće­nja ki­ne­sko-ru­skih od­no­sa s ci­ljem da se po­se­je se­me raz­do­ra” iz­me­đu Ki­ne i Evro­pe.

Sa sta­no­vi­šta zva­nič­ne Mo­skve, ar­gu­ment ko­ji je na­veo am­ba­sa­dor u Pa­ri­zu se ne pre­ce­nju­je, po­go­to­vo ne u smi­slu pro­me­ne zva­nič­nog sta­va Ki­ne. Ali u kon­tek­stu re­vi­di­ra­nja me­đu­na­rod­ne po­li­ti­ke od kra­ja 20. ve­ka, ko­ji pre­ne­bre­ga­va ne­po­vre­di­vost gra­ni­ca (po­čev­ši od sa­me Sr­bi­je), oči­gled­no je da i po­li­tič­ki is­tok (što ob­u­hva­ta i ge­o­graf­ski jug) raz­u­me pro­me­nu, pri­hva­ta je i igra u skla­du sa svo­jim in­te­re­si­ma.

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno