Vijesti 03.11.2017.

Zašto propadaju svi planovi banjalučkog aerodroma?

ČITANJE: 3 minute

Banja Luka – Geteborg, Banja Luka – Bazel, Banja Luka – Frankfurt. Da ne bude zabune, nisu to novi letovi sa banjalučkog aerodroma. To su veliki planovi rukovodstva i Ministarstva saobraćaja, koji su se srušili kao kula od karata.

Propali pokušaji povezivanja najvećeg grada Srpske sa nekom od evropskih destinacija, odavno nisu nikakva novost. Nije ni činjenica da su za najnoviji otkazani let za Švedsku nadležni čuli iz medija.

Nisu prvi saznali jer se, očigledno, manje od dva mjeseca pred prvi decembarski let za Geteborg, nisu čak ni raspitivali. Nije to prvi put. Prije Monteflaja, sjetimo se Sea Air-a, sa kojim se pregovaralo a koji, je, kako se ispostavilo, prevarant. Sjetimo se propasti Skaj Srpske, i silnih dugova koji su iza njega ostali.

“To je projekat i psoao koji zahtjeva rad, trud i novac, da bi počeo da ostvaruje rezuzltate i tek onda dao neki efekat. Mi sve što radimo u Republici Srpskoj je ad hoc, pokušaj da dođe neko nepoznat, pa ćemo mi njega nešto finansirati i pokušati. Dok je bilo finansiranje iz budžeta avio-linija iz Banjaluke prema evropskim centrima, dotle su oni i letjeli”, rekao je ekonomista Zoran Pavlović.

Bez dobrih projekata, a prije svega dobrih ideja, nema oporavka banjalučkog aerodroma. Za loše stanje do sada niko nije kažnjen, a kako poručuju iz Ministarstva saobraćaja, za sankcijama nema ni potrebe. Ako je suditi po reakciji naroda, silni propali pregovori pod geslom “mi, ipak, nešto radimo”, više ne piju vodu. Kao da nije dovoljno što se ne poteže pitanje odgovornosti, izostala je, izgleda, i samokritičnost.

“Aerodrom je godinama imao loše poslovne rezultate, ali onda ste mogli da primjetite da je nekoliko godina, uprkos tome što ostao bez značajnih poslovnih aktivnosti, jedna od njih se odnosi i na izvoz mesa u Tursku, zbog jednog odnosa koji dolazi, moram da kažem, i sa nivoa Sarajeva, gdje se ulagalo sve u druge aerodrome, ali se nikad nije ulagalo u Banjaluku, i uprkos tome uspjevali da održe dobar poslovni rezultat”, rekla je predsjednica Vlade RS Željka Cvijanović.

Ne treba kriti ni to da jedini let imamo zahvaljujući Srbiji. Možda bi trebalo barem na Beograd da se ugledamo. Uz jednog dobrog partnera, skoro propalo preduzeće diglo se na noge. Ako ne Beograd, Tuzla bi zasigurno mogla da bude uzor. Ni od čega došli su do 7 letova dnevno, 16 destinacija, a nedavno su u svijet poslali milionitog putnika. Ni Vlada ni direktori na jeftine letove do danas nisu pristali, jer kako nekad reče jedan od njih, zašto uvoditi nešto od čega koristi imaju samo putnici.

“Tamo se namještaju nesposobni ljudi iz vladajućih struktura. Gledajte, ja letim poslovno i sa aerodroma Tuzla, i iz Zagreba, i iz Osijeka. Mi smo propustili priliku da se naš aerodrom angažuje oko komercijalnih letova, i da to funkcioniše”, rekao je poslanik SDS-a u NS RS Miladin Stanić.

“To ne može uraditi direktor Aerodroma. On je menadžer koji upravlja aerodromom. To ne može ni ministarstvo saobraćaja, jer oni su birokrate koji objektivno sjede u kancelarijama i obavljaju neki posao koji im dođe na sto. Ovo mora da napravi ekspert, stručnjak, tim stručnjaka”, rekao je Pavlović.
Pošto od stručnjaka, očigledno, nema ništa, Vlada i uprava Aerodroma sve nade polažu u vraćanje kargo saobraćaja, od koga se dobro zarađivalo, a koji je iz Banjaluke preseljen u Tuzlu. Od IRB-a je, između ostalog, i za izgradnju nove kargo stanice stiglo sedam miliona maraka kredita.

Koju je, inače, nedavno stopirala inspekcija, jer objekat nije zadovoljio građevinske standarde, pa će možda morati da se sruši. Ne sporeći sav potencijal, što zbog lokacije, što zbog relativno dobrih uslova, što zbog sveukupnog značaja, strategija bi hitno morala da se mijenja. Jer, koliko god bio bitan, jedna linija do Beograda nije dovoljna. A da bi na njega sletjela samo još pokoja ptica, zato nam, ruku na srce, aerodrom i ne treba.

(ATV)