Zašto su Dalmacija i Hercegovina najbolje za uzgoj vinove loze?
Vino je najstarije alkoholno piće na svijetu. Zovu ga još i ‘piće bogova’, a oko njegovog konzumiranja stvorila se čitava filozofija.
O tradiciji nastanka, načinu konzumiranja, vrstama i tlu pogodnom za vinograd za portal UNA pričao je Mirsad Malahović, menadžer prodaje i marketinga u vinariji Carska vina, podrum Grge Vasilja.
Šta karakteriše dobro vino?
“Mora biti dobra rodna godina, vremenski uslovi, dosta sunca i određen broj vlage i zemljište na kojem se nalazi vinograd. Krš je za to posebno dobar, zato što vlaga odlazi, tj. ne zadržava se, nema bolesti u vinogradu. Zato su Dalmacija i Hercegovina najbolje za uzgoj vinove loze”, kaže naš sagovornik.
Nakon što se vino bere, objašnjava, onda se mjere sladovi, minimalno mora biti preko nekih 16/17 stepeni.
“Položaji naših vinograda su predodređeni za vinovu lozu, devet mjeseci je sunca u Hercegovini i vjetrovi su pogodni koji odnose sve štetočine”, kaže Malahović za portal UNA.
Objašnjava proces nastanka dobrog vina.
“Cijelu godinu smo mi u vinogradu. Kada se završi berba, onda ulazimo u fazu mirovanja i ide obrezivanje, koje je vrlo zahtjevan posao. Neko ima mašineriju, a neko radi ručno. Nakon obrezivanja se zemlja kultiviše, mora se obraditi da prodiše, pa ponovno obrezivanje odnosno uklanjanje viška grozdova, jer mi pokušavamo da imamo manju gramažu, a kvalitetniju, jer onda dobijemo i bolje vino”, kaže on.
Na pitanje – Da li je istina da je u vinu istina?, odgovara: naravno!
“Razlog je jednostavan. Svi mi koji volimo vino nakon određenog broja kapi vina ili čaša, čovjek se malo opusti i prorade emocije pozitivne, onda čovjek se otvori i neke stvari govori koje ne bi možda smio da kaže ili ga je stid, pa u vinu progovori. Zato se kaže da je u vinu istina”, kaže Malahović.
Kada se kaže da je vino bolje što je starije, naš sagovornih dodaje da se to odnosi na crvenu sortu. Evo i zašto.
“Crvene sorte su u pitanju kada se kaže da je vino bolje što je starije. Nemoguće je tako govoriti o bijelom vinu, jer vino sadrži određen broj kiselina, bez kiselina vino ne može i onda je potrebno sve to balansirati. Kod bijelih sorti nakon dvije godine vino počne da tupi, odnosno gubi kiseline i vino više nije kvalitetno. Crvena vina, ako se pravilno skladište i ako se drže u dobrim bačvama, povlače iz bačvi šmek i može se kazati da što starije bolje ,ali ne mlada vina, nego vina koja su kopleksnija u ležavanju”, kaže Malahović.
‘Treba znati kako piti vino’
Potezi rukom kada ljudi vrte čašu doprinosi da mirisi izađu iz čaše.
“Što je čaša adekvatnija za određenu sortu vina, to je bolje. Ne može svaka sorta u istu čašu. Onda tim potezom kad se izvuku mirisi, prvo se pomiriše, onda treba vino probati, i u tom trenutku uvući i vazduh kako bi se desila oksidacija kako bi se tim potezom mirisi još više probudili. Onda vino treba kroz usta ‘promućkati’ da bi čula sve to prepoznala i onda ga tek progutati. To je pravilan proces i onda se mogu osjetiti i mirisi šumskog voća, vanilije i sličnih mirisa koji se izvlače kroz zemlju”, kaže za portal UNA Mirsad i dodaje za kraj – treba znati kako piti vino.
Oznake: Vinosaur
Ne pretjerujte s kuvanim jajima za Vaskrs: Evo koliko je preporučljivo da ih pojedete
Najčistiji aerodromi na svijetu: Od deset najboljih, samo se jedan nalazi u Evropi
Jedini Japanac na Titaniku: Zbog onoga što je napravio bio je na listi srama sve do kraja života
