Završe fakultete, a prave ovakve greške: Ovo su najčešći znaci nepismenosti
Godine provedene na fakultetu, stotine hiljada pročitanih stranica, diploma osobe sa visokim obrazovanjem… I ništa od toga nije garant da mnogi akademski građani poznaju osnove pismenosti. Alarmantne pravopisne greške dio su zvanične prepiske, počasnih govora, svakodnevne komunikacije. Neke od njih su ipak posebno česte.
Ne znam, ne umijem, ne idem, ne brinem… U pisanom obliku kada se spoje, mogu značiti samo jedno. Nepismenost. Nepoznavanje pravila da se negacije glagola pišu obavezno odvojeno odaje neposjedovanje znanja koje je trebalo steći još u osnovnoj školi. A samo su četiri izuzetka pored toliko glagola u srpskom jeziku: nemam, neću, nisam, nemoj.
Strašna strana svakog dogovora nastaje kada porukom nekoga želite da pozovete da ide negdje sa vama. Ni za jedno lice nije takav problem nego za prvo lice jednine. Pa kada treba napisati: “Hoćeš li sa mnom na koncert?”, poziv se uvijek zavši formom: “Hoćeš da idemo na koncert?”, što je tačno, ali izazove blagu frustraciju što smo zapeli na prvom pitanju. A potrebno je samo znati da se prvo lice ne razlikjuje od ostalih (sa tobom, sa njim, sa njima…).
A malo šta zadaje glavobolje kao “jer”i “jel'”. Zaključna rječca “jer” niotkuda počne da se koristi umjesto upitne “je li (skraćeno jel’, koje se po novom pravopisu piše kao jedna riječ, sa apostrofom)”. Pa nastaju pitanja kao: “Jer bi došla na ručak?”, “Jer potvrdio kad je sastanak?”, i, shodno tome, a i dalje pogrešno: “Nisam došao jel’ sam bolestan”.
“Fali” iz nepoznato razloga predstavlja problem, pa nastaje pogrešno “hvali”, a oblik prvog lica potencijala glagola biti – “ja bih”, često se prenosi na sva lica, pa nastane “ti bih”. A kao da je oblik “mi bismo” mnogo teško izgovoriti, pa se sažima u jedno nepravilno “mi bi”.
Auto nikako da se shvati kao sredstvo, pa da se kaže: “Putujem autom”, a ne “sa autom”, dok se putuje sa društvom, “sa djevojkom”. “Izviniti se” obično se zamijeni sasvi drugim glagolom, koji opisuje akrobatsku vještinu tijela, “izvinuti se”, od “vinuti se”, “sumnja” često neopravdano bude sumlja, “mastan” bude zakinut za slovo, pa nastane “masan”, “zavisan” umjesto nesamostalan, greškom, kada se kaže “zavistan” postane onaj koji gaji zavist prema nekome…
Od obrazovane osobe nepoznavanje jezičkih pravila može da stvori nekoga ko ne poznaje svoj jezik, a često dovede i do promjene značenja riječi, što otežava komunikaciju. A za nekoliko osnovnih pravila niko ne mora da se pretvori u lingvistu. Potrebno je samo da otvori pravopis.
(Blic.rs)
