Željko Budimir: Na javnim univerzitetima niko u okruženju ne pruža koliko Republika Srpska

U ovom resoru su prioriteti u visokom obrazovanju. Započeta je reforma 2020. godine, a u ovom trenutku treba napraviti određene izmjene jer zakon koji je donesen u tom periodu već je u praksi naišao na određene probleme.

To u intervjuu za Srpskainfo kaže ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Srpske, dr Željko Budimir, u odgovoru na pitanje šta će mu biti prioriteti kao novom ministru.

– U principu, radićemo na prilagođavanju zakona potrebama stvarnosti, kao i na prilagođavanju svih podzakonskih akata koji budu vezani za taj zakon. Što se tiče nauke i tehnologije, veliki posao je pred nama, od Naučno-tehnološkog parka do kategorizacije časopisa i pokušaja da napravimo neke nove naučno-istraživačke organizacije. Vidjećemo šta možemo da uradimo kada su u pitanju instituti, a vidjeli ste iz ekspozea premijera Viškovića da je digitalizacija jedan od stubova u programu rada nove Vlade. U resoru informacionog društva bavićemo se dosta pitanjima digitalizacije – kaže Budimir.

Kada govorite o kategorizaciji naučnih časopisa u Srpskoj, o čemu se tu radi?

U proteklom periodu nismo dovoljno radili na kvalitetu naših časopisa. Jer, nauka jedne zemlje zavisi od njenih naučnoistraživačkih organizacija, a nijedna naučnoistraživačka organizacija ne može da funkcioniše valjano bez časopisa. Tako da će kategorizacija značiti, prije svega, poboljšanje kvaliteta naših časopisa. Postoji dovoljno prostora da se na tim časopisima dobijaju izbori u zvanja na univerzitetima u Banjaluci i u Istočnom Sarajevu. Dakle, da ti časopisi dobiju ozbiljan internacionalni kvalitet, a s druge strane da budu domaći.

Tu nam puno može pomoći saradnja sa institutima i visokoškolskim ustanovama u Srbiji. Neki časopisi su već napravili saradnju, gdje su kategorisani i u Srpskoj i u Srbiji, te na taj način privlače veći broj autora koji nisu samo iz Republike Srpske. Sve to poboljšava kvalitet, citiranost časopisa i svu metriku koja nam pokazuje da je časopis ozbiljan i naučno seriozan.

Dokle se stiglo s gradnjom Naučno-tehnološkog parka u Banjaluci, kao rezultat saradnje s Naučno-tehnološkim parkom Beograd?

Odobren je grant od preko 500.000 evra; tim sredstvima će biti završen idejni i glavni projekat. Poslije toga se ide u kreditna sredstva. Ono što je takođe obezbijeđeno jeste prostor na Univerzitetu u Banjaluci unutar kampusa, gdje će na nekih 7.500 kvadratnih metara biti Naučno-tehnološki park Republike Srpske. U tom projektu nam je važna pomoć Vlade Srbije i mislim da možemo očekivati početak radova vrlo brzo.

Šta biste izdvojili kao najznačajnije mjere koje je Vlada RS u proteklom periodu provela u oblasti visokog obrazovanja? Da li je to besplatno studiranje, kao najzvučnija mjera?

Besplatno studiranje i smještaj, reforma visokog obrazovanja i treća mjera, koja se često zaboravlja, jeste pomoć studentima kroz stipendiranje. Stipendiranje, kroz nekoliko kriterijuma, svake godine u Republici Srpskoj je oko tri miliona KM. Ako uzmete te tri mjere, mislim da niko u regionu ne pruža na javnim univerzitetima takvu uslugu kao što pruža Republika Srpska, istovremeno radeći na poboljšanju kvaliteta nastave na svakom od javnih univerziteta.

Na koji način Vlada RS i Ministarstvo garantuju kvalitet znanja koje naši studenti stiču na visokoškolskim ustanovama? Da li je diploma sama po sebi dovoljna?

To je složen proces. Zbog toga je Republika Srpska i osnovala Agenciju za visoko obrazovanje. Agencija akredituje studijske programe, visokoškolske ustanove i ona stalno prilagođava i traži ispunjavanje određenih kriterijuma. Zatim imamo Zakon o osiguranju kvaliteta. Iako vam se čini da su to samo birokratske mjere, upravo kroz taj proces akreditacije se obezbjeđuje mnogo. Obezbjeđuje se da se vidi kakvi su studijski programi, kakav je kvalitet studenata, kakav je kvalitet nastavnika koji to izvode i onda imamo tu i neko spoljno ocjenjivanje.

Diploma ne može biti sama po sebi pokazatelj kvaliteta; vidite da diplome dolaze sa svih strana. Mislim da dva univerziteta u RS, upravo zahvaljujući ovim mjerama, imaju ozbiljne studijske programe. To vidim i po mojim studentima, koji bez problema u inostranstvu upišu i završe postdiplomske studije, postaju stručnjaci. Studenti koji su završili studije na našim univerzitetima po pravili su uspješni u inostranstvu, što pokazuje da iza diplome stoje određene stručne kompetencije i znanja.

Kako poboljšati poziciju univerziteta u Republici Srpskoj na svjetskim rang listama? Da li su pomenuti naučni časopisi jedan od tih koraka?

To je kompleksna stvar. I časopisi i razmjena naših nastavnika na projektima, učešće stranih nastavnika na našim projektima, razmjena studenata… Kada ste me pitali da li je diploma pokazatelj znanja, s druge strane imate toliko tih referentnih lista koje ocjenjuju rad univerziteta. Kada sve to sagledamo, naša dva javna univerziteta imaju vrlo solidan status u svijetu, s obzirom da je naša akademska zajednica relativno mlada i da nije toliko brojna. U narednom periodu imaćemo veća ulaganja u naučnoistraživačke projekte, što treba da doprinese boljem rangiranju naših univerziteta.

Šta je smisao famozne sajber akademije koja se osniva u Banjaluci? Kažem famozne jer izaziva kontroverze u javnosti. Ko će biti predavači, ko polaznici, koliko traje, kakve benefite ima RS od ove akademije, kome je namijenjena?

Ne znam zbog čega je famozna. Ovaj projekat je potpuno transparentan. Riječ je o multisektorskom projektu čiji je cilj edukacija IT kadra koji obuhvata IT stručnjake, univerzitetsko osoblje i zaposlenike javne uprave kako bismo se spremili za izazove koji nosi informaciona bezbjednost u 21. vijeku. To su sajber napadi. Ne vidim u tome nikakav problem. Stručnjaci iz Izraela obučiće naše predavače, a oni će poslije toga prenositi znanje na polaznike. Sve informacije koje van toga dolaze u javnost naprosto nisu tačne i zlonamjerne su.

Da li upisna politika na univerzitetima treba da prati potrebe tržišta rada ili nauka ne treba da se mnogo osvrće na tržišne uslove?

Rješenje je u balansu. Bez ravnoteže između potrebe nauke i potrebe tržišta univerzitet ne može da funkcioniše. Ako imate studijske programe koji ne prate potrebe tržišta, postavlja se pitanje potrebe za tim. S druge strane, ako nemate nauku koja se bavi određenim teorijskim pitanjima, ne možete imati ni primijenjenu nauku koja će razvijati stručne kompetencije. Upravo u tome ja balans, između stručnih kompetencija i one tvrde nauke koja omogućava da stvorite stručnjaka koji će da odgovori potrebama tržišta.

Da li smo sada blizu tog balansa?

Mislim da smo sve bliže, da smo i mi iz procesa koji su se dešavali učili mnogo. Tako da i univerziteti prave studijske programe koji odgovaraju novim potrebama tržišta, ali i one programe koji omogućavaju razvoj nauke, bez koje nema struke.

Ima li u visokom obrazovanju onih koji primaju platu, a ne dolaze na posao, što je ovih dana aktuelno pitanje u Srpskoj?
Prema mojim saznanjima, nema. Kao neko ko radi i na univerzitetu, znam da je rad nastavnika i profesora na univerzitetu 24 časa, sedam dana sedmično. Naime, kada dođete kući nastavljate svoj posao kroz razna istraživanja.

Na FPN Banjaluka predajete međunarodnu politiku, međunarodnu bezbjednost, geopolitiku, geopolitiku i medije… Kako biste opisali trenutnu geopolitičku poziciju Srpske i njenu poziciju na međunarodnom medijskom nebu?

Naša geografska pozicija je jako povoljna, dok je naša geopolitička pozicija kompleksa. Šta to znači danas, u 2023. godini? Svijet se nalazi u ozbiljnim i velikim promjenama. Međunarodni poredak, koji je doskora bio unipolarni, nalazi se u tranziciji ka multipolarnom poretku. To je vrlo nestabilno vrijeme, gdje se vraćamo na sistem velikih sila koje odlučuju u međunarodnom sistemu. Zbog toga je pozicija Srpske vrlo kompleksa, jer se nalazimo na području gdje se prepliću vektori uticaja velikih zapadnih pomorskih sila i kopnenih sila koje dolaze iz srca Evroazije. Tako da Republici Srpskoj predstoji vrlo izazovan period na koji se treba odgovoriti ozbiljnom strategijom u unutrašnjoj i spoljnjoj politici.

Što se tiče naše pozicije u medijima, ona je posljedica loše slike koja je tokom devedesetih godina stvarana o srpskom narodu. Mislim da se to mijenja zbog toga što su se pojavili neki novi izazovi, a ne zbog toga što se generalno promijenila slika o Srbima kao lošim momcima u globalnim medijima. To samo pokazuje da svijet odlazi u krajnost. Ne samo što je to bilo nepravedno tokom devedesetih, samo jednu stranu optužiti da je bila kriva za sve loše događaje u jednom mučnom periodu raspada države, nego je bilo i kontraproduktivno u poslijeratnom periodu. Tako da se i danas prema nama izaslanici koji dolaze sa Zapada često znaju odnositi po onom istom receptu koji je važio tokom devedesetih godina. To nije dobro, ovo društvo je zrelo, Republika Srpska pokazuje stabilnost i političku snagu koju, nažalost, ostatak BiH često ne pokazuje.

Da li ste nedavno zaspali na sjednici Narodne skupštine Republike Srpske, kako tvrde iz opozicije?

Naravno da to nije tačno. Mada žalim zbog toga što nemam sposobnost da neke političke pojave, pojave u parlamentarnoj kulturi BiH, prespavam. Bojim se da ono u kom pravcu se razvija politička kultura i trendovi u njoj, nisu nikako dobri za razvoj demokratije.

Privatno ste veliki poznavalac oružja i bavite se sportskim streljaštvom. Koje lično oružje posjedujete i koje smatrate najboljim?

Jeste, ja sam pasionirani sportski strijelac od djetinjstva. Još se takmičim, jedan sam od osnivača praktičnog streljaštva (IPSC) u Republici Srpskoj. Smatram da je ta grana sporta dosta zanemarena u našem društvu i da je treba razvijati zato što sportsko streljaštvo unapređuje kulturu oružja, naročito kada je u pitanju bezbjednost rukovanja oružjem. Pored takmičenja u sportskom streljaštvu, volim da pišem o oružju. Još sam aktivan kao novinar u oblasti streljaštva.

Oružje sa kojim se takmičim i koje jako cijenim jeste češka „Zbrojevka“, model „šedov 2“. Naravno, imam ga. U dalekometnom streljaštvu jako cijenim finsko oružje, posebno proizvođača „Tika“. To je svijet koji paralelno sa svim mojim drugim dužnostima živi sa mnom.

(Srpskainfo)