ZORAN MIJATOVIĆ, SDB SRBIJE: CIA 1996. tražila da likvidiramo Karadžića i Mladića

Zoran Mijatović, nekadašnji načelnik beogradskog centra DB i pomoćnik šefa tajne policije Jovice Stanišića, otkriva dosad nepoznate detalje o ključnim akterima srpske političke scene devedesetih i s početka dvehiljaditih

Američka CIA tražila je devedesetih od Srbije da likvidira tadašnjeg predsednika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića i komandanta Vojske RS Ratka Mladića, otkriva nekadašnji načelnik (1993-1998. godine) beogradskog centra Državne bezbednosti (DB) Zoran Mijatović.

Kako to radi Pentagon

Mijatović, koji je bio i pomoćnik načelnika DB Jovice Stanišića, otkriva da je takav zahtev stavljen pred šefa srpske tajne policije 1996. godine, kada je posetio sedište CIA. Stanišić je pak takav predlog odbio.

– Amerikanci su, kaže Stanišić, insistirali da bi bilo jako dobro da naša služba rešava pitanje Karadžića i Mladića i da ih, kako su rekli, neutrališemo i izolujemo od bilo kakvog delovanja u Republici Srpskoj. „To znači da treba da ih fizički likvidiramo“, rekao mi je Jovica sa puno gorčine i grča na licu.

„Gospodine Dojč, rekao sam mu, mi našu saradnju s vama vidimo malo drugačije. Karadžić i Mladić su unutrašnje pitanje RS i ne vidim našu službu ni kao arbitra, a ni kao izvršioca tuđih naloga, pogotovu kad je reč o sudbini ove dvojice“ – naveo je Mijatović u svojoj knjizi „Strane službe, kovači haške pravde“.

Dva meseca ranije, dodaje on, isti predlog je stigao iz Pentagona. O tome je u svom izveštaju Mijatovića izvestio agent DB koji je bio blizak s nekim američkim generalima iz Pentagona.

– U tom izveštaju generali iz Pentagona savetuju nam otvoreno da izvršimo fizičke likvidacije Karadžića i Mladića, jer su prevršili svaku meru, da su krvavih ruku do lakata i da bi njihova likvidacija bila bila dobra i za svet, ali i za Republiku Srpsku. Objasnili su da se i oni tako lišavaju nekih svojih visokih oficira kada bi procurila neka vest o njihovim zločinima u Vijetnamu ili sa nekih drugih ratišta. Probleme su rešavali snajperima, izrežiranim saobraćajkama i drugim sredstvima – otkrio je Mijatović i dodao da će Mladić i Karadžić biti kasnije izvor mnogih nevolja i Srbije i službe.

Takođe, Mijatović je otkrio i da su Amerikanci prethodno činili sve kako bi se približili Karadžiću i uverili ga da je on njihov izbor, a ne predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević. Za taj posao približavanja Karadžiću 1994. koristili su trojicu svojih agenata, među kojima je bio i izvesni doktor plastične hirurgije Borko Đorđević. Kako navodi Mijatović, jedan od argumenata Amerikanaca bio je da je Milošević komunista i da se s njim pregovara i razgovara samo zato što se mora, dok Karadžića hvale kao intelektualca, poetu i čoveka koji ima kredibilitet nespornog Srbina. Tu priču je, kaže, lider bosanskih Srba zagrizao, a onda se u sve uključuje, ni manje ni više, nego bivši američki predsednik Džimi Karter, koji krajem 1994. dolazi na Pale. Karadžiću pritom obećava Nobelovu nagradu za mir ako odustane od osvajanja Bihaća!

Umesto nagrade – optužnica

– Karter treba da ostvari lični kontakt s Karadžićem kako bi ga ubedio da se dovoljno pokazao kao vojskovođa i da sada mora dokazati da je sposoban da bude i mirotvorac. Po njemu, Radovan ne treba da bude zapamćen samo po maču, već kao čovek koji rat zna da zameni mirom. Zbog toga on smatra da Radovan ne treba da uđe u Bihać sa svojim jedinicama i, ako stane pred kapijama grada, čekaće ga Nobelova nagrada za mir. To je poruka kojom Amerikanci žele da zaustave srpske snage, to je poruka koju intenzivno guraju preko svoje agenture – navodi Mijatović sećajući se tog vremena.

Karadžić, kao što je poznato, nije dobio Nobelovu nagradu za mir, koju mu je Karter obećao da će mu obezbediti preko svoje fondacije ako Bihać ostavi muslimanima, već mu je posle nekoliko meseci stigla haška optužnica za zločine u Srebrenici.

Mijatović za Kurir kaže da je sve što je napisao u knjizi 2015. autentično i da stoji iza svega navedenog.

Služba spremala ubistvo Đinđića

DB je krajem devedesetih – kada je na čelu bio Radomir Marković i kada Mijatović više nije bio u službi – pripremao likvidaciju tadašnjeg lidera opozicione Demokratske stranke Zorana Đinđića.

– Đinđić je, za razliku od Ćuruvije, osetio moguće posledice medijskog linča koji se vodio protiv njega. I bio je u pravu. Zaista su bile vršene pripreme za njegovu likvidaciju. Služba je nadzirala njegovo kretanje, opservirala mesta na koja je zalazio, a posebna pažnja poklanjana je njegovim boravcima u Surčinu u kući njegovog kuma Dragoljuba Markovića. U dva maha pravljeni su snimci Markovićeve kuće, jer se smatralo da Đinđić tu najčešće boravi. Ideja je bila da se izvrši desant iz vazduha, da se Đinđić otme, a zatim likvidira. Onda bi se u javnosti reklo kako su to učinile neke strane službe – navodi Mijatović.

Mihajlović abolirao kriminalce, nije sačuvao premijera

Mijatović je posebno kritičan prema Dušanu Mihajloviću, ministru policije u Đinđićevoj vladi.

– U početku svog mandata pozivao je kriminalce da batale stare poslove, da skinu čarape s glava, da odlože „heklere“, da obuku crna odela, uzmu „samsonajt“ tašne u ruke i da pozdrave nove demokratske vlasti. Vršio je aboliciju kriminalaca na sramotan način. Ko te pita za leševe i krvave pare. On nije sačuvao svog premijera, nije podneo ni ostavku. Za smrt svog premijera Đinđića ljudi iz vlasti nisu osetili nikakvu odgovornost, pa ni grižu savesti – navodi Mijatović. Dodaje da je Mihajlovićeva stranka Nova demokratija bila „puna kojekakvih čudnih likova“, te utočište haških svedoka i zločinaca, kao i stranih doušnika i agenata tajnih službi.

(Kurir)