Da li je odlaganje alarma za buđenje ipak dobra praksa

Kada vam ujutro zazvoni alarm, možda je vaša trenutna reakcija da pritisnete dugme za odlaganje. U tome niste sami, jer istu praksu imaju milioni ljudi širom svijeta.

Prema novoj studiji sa univerziteta “Notr Dam” u Indijani, 57 odsto odraslih ljudi obično vole da poslije oglašavanja budilnika još malo odrijemaju, tako da je potrebno i nekoliko “zvonjenja” da bi se konačno probudili i ustali iz kreveta.

Naučnici su upozorili na štetnost odlaganja s argumentom da to može da remeti naše cikluse spavanja, jer isključivanje budilnika i povratak u san – dovodi do toga da naše tijelo “misli” da smo u sljedećem ciklusu spavanja, koji se ometa kada se zaista probudimo. Uprkos ovoj teoriji, zapravo nema mnogo podataka o efektima odlaganja ustajanja, piše Indy100.com, prenosi RTS.

“Većina onoga što znamo o drijemanju preuzeto je iz podataka o snu, stresu ili srodnim ponašanjima”, rekao je Stiven Metingli, vodeći autor studije i postdoktorski istraživač na “Notr Damu”, koji je studiju radio sa kolegom Aronom Strigelom, profesorom računarskih nauka i inženjering.

“Budilnici, pametni telefoni, svi imaju dugmad za odlaganje. Medicinski establišment je generalno protiv upotrebe tog odlaganja, ali kada smo krenuli u potragu za činjenicama koje nesporno to dokazuju – nije ih bilo. Sada imamo podatke koji dokazuju koliko je to uobičajeno ponašanje, a još uvijek ima toliko toga što ne znamo o praksi drijemanja poslije budilnika”, naveli su autori.

Studija je obuhvatila 450 odraslih koji su radili puno radno vrijeme i ispunili dnevne ankete i upitnik o svojim navikama u spavanju.

Uređaji koje su nosili su takođe korišćeni za mjerenje trajanja spavanja i otkucaja srca učesnika. Nalazi objavljeni u časopisu Sleep pokazuju da su žene za 50 posto više drijemale od muškaraca.

U međuvremenu, studija je takođe razmotrila preferencije o tome – kada učesnici vole da spavaju i bude se, i otkrila je da tip “sova” češće voli da drijema, i da su generalno takvi ljudi – umorniji.

Međutim, to ne znači nužno da postoje uzročne veze između budnosti do kasno s manjom aktivnošću.

“Ove statistike ipak predstavljaju rezultate na osnovu tek malog broja ljudi”, primijetio je Metingli.

“Nemamo saznanja o različitim starosnim grupama kao što su tinejdžeri, članovi domaćinstva s nižim prihodima ili bilo koga iz grupa koje su iz raznih razloga – više lišene sna od ispitanika iz ove studije”, dodao je.

Iscrpljenost kao osnovni razlog 

Inače – “Ne mogu da ustanem iz kreveta na prvo zvonjenje budilnika” i “Zato što mi je udobno u krevetu” –  bili su glavni razlozi i odgovori za odlaganje ustajanja.

Iako su ti razlozi povezani, istraživači su istakli da iscrpljenost može biti razlog za ignorisanje budilnika, jer u Centru za kontrolu bolesti procjenjuju da jedan od tri Amerikanca ne spava dovoljno.

“Veliki broj ljudi drijema i odlaže zvonjenje budilnika za buđenje jer je toliko mnogo ljudi – hronično umorno”, rekao je Metingli.

Iako su istraživači priznali da je „preporuka protiv odlaganja – dobro utemeljena”, ipak su istakli neke prednosti odlaganja.

“Ako odložite i budete budniji kada sjednete za volan i idete na posao, to bi moglo biti dobro i korisno”, rekao je Metingli.

“Neki stres može biti dobar – zato imamo odgovor, i ima vremena i mjesta za to. Možda postoje slučajevi kada je pritiskanje dugmeta za odlaganje zaista korisno”, kažu autori studije.

Metingli i Strigel kažu da je potrebno više istražiti negativne efekte dremanja i savjetuju ljude da slušaju šta je potrebno njihovom tijelu kada je u pitanju dovoljno sna.