Od bioskopskog hita do političke rasprave: Zašto u Nolanovoj “Odiseji” nema Grka?
Novi film Kristofera Nolana već je izazvao pomamu u bioskopima širom sveta, ali i polemike u Homerovoj domovini, piše Politico.
Od antičkih vremena do danas, Grci su spremni da se spore oko toga kome pripadaju Helena Trojanska ili Sparta, junakinja koju tradicija slavi kao najlepšu ženu na svetu.
Premijera novog filma “Odiseja”, u režiji Kristofera Nolana, već je izazvala veliko interesovanje publike širom sveta, ali i burne rasprave u Homerovoj domovini, piše ovaj medij. U zemlji u kojoj se učenici sa Homerovim epom upoznaju još u sedmom razredu osnovne škole, svaka nova adaptacija izaziva živu debatu.
Koliko se Nolan držao Homerove priče? Zašto u glumačkoj postavi nema nijednog grčkog glumca? I zašto Helenu, ženu čija je lepota pokrenula hiljadu brodova, tumači crnačka glumica?
“Kris Nolan je oskrnavio Homera”
Holivudski spektakl, u kojem Met Dejmon igra kralja Odiseja, prati osnovnu radnju epa i njegov opasan desetogodišnji povratak kući nakon Trojanskog rata. Na tom putu pokušava da se vrati svojoj ženi Penelopi, boreći se sa bogovima i čudovištima, da bi po dolasku zatekao svoju palatu prepunu prosaca.
Film je delom sniman u Grčkoj, na nekim od najpoznatijih lokaliteta te zemlje: u Nestorovoj palati u Pilosu, na plaži Vojdokilija, u tvrđavi Metoni i na Akrokorintu. Grci su s ponosom očekivali da će njihovo kulturno i prirodno nasleđe dobiti svetsku promociju, ističući i da je čuveni grčki ep i posle 3.000 godina i dalje živ.
Produkcija je od grčke države dobila oko 6,5 miliona evra subvencija, dok je ukupan budžet filma iznosio 250 miliona evra. Na osnovu programa podsticaja uvedenog 2017. godine, grčka vlada refundira deo troškova produkcijama koje snimaju u toj zemlji.
Međutim, polemike su počele kada je za ulogu Helene izabrana Lupita Njongo, meksičko-kenijsko-američka glumica, koja tumači ženu čija je otmica od strane trojanskog princa Parisa pokrenula Trojanski rat.
Vlasnik kompanije SpejsIks i Tesle, Ilon Mask, brzo je reagovao na društvenoj mreži Iks.
“Kris Nolan je oskrnavio Homera i ponizno se povinovao ‘vouk’ pravilima koja su potrebna da bi osvojio Oskara. Kakav bednik“, napisao je Mask.
Grčki mediji potom su otvorili opsežnu raspravu u kojoj su učestvovali istoričari, reditelji i filmski kritičari.
“Da li država treba da cenzuriše Kristofera Nolana?“
Zagovornici ovakvog izbora smatraju da su grčki epovi deo zapadne civilizacije i da pripadaju svima, kao i da umetnička sloboda mora da postoji, naročito kada je reč o mitovima.
Protivnici, međutim, podsećaju da je Homer Helenu opisivao kao ženu lepe kose (kalikomos), lepog lica (kalipareios) i elegantne odeće (tanypeplos), ali da nije dao precizniji fizički opis, ostavljajući čitaocima prostor za maštu. Jedina jasna fizička karakteristika koju navodi jesu njene “bele ruke“ (leukolenos).
Mala grčka ultrapravooslavna opoziciona stranka Niki usprotivila se i izboru glumice i državnim subvencijama za film, tvrdeći da grčki poreski obveznici finansiraju nametanje “vouk ideologije“ grčkoj istoriji i kulturnom identitetu.
“Takozvana patriotska vlada nastavlja da podržava svaki izraz ‘vouk’ ideologije i da guši svaku inicijativu koja promoviše naš nacionalni identitet“, izjavio je lider stranke Dimitris Nacios.
Ministarka kulture Lina Mendoni odbacila je kritike.
“Nije uloga države da autoru govori kako treba umetnički da tumači neko delo ili mit. Zar zaista treba da vodimo raspravu o tome da li država treba da cenzuriše Kristofera Nolana?“, rekla je Mendoni za grčki magazin Lifo.
Ministar zdravlja Adonis Georgijadis rekao je da ne osporava odluku vlade da finansijski podrži film, ali da mu je teško da razume Nolanove kreativne izbore.
“Nolan je otišao predaleko. Ne znam da li to radi kako bi osvojio Oskara“, rekao je Georgijadis za televiziju ANT1.
Pojedini kritičari ukazuju i na to da su Grci potpuno izostavljeni iz ekranizacije svog nacionalnog epa, jer se među glumcima ne nalazi nijedan grčki glumac.
Portal grčke dijaspore Greek City Times objavio je otvoreno pismo glumačkoj i autorskoj ekipi filma u kojem navodi:
“Grčka nije samo antička pozornica. To je živa država. Grci nisu istorijske ličnosti. Mi smo naši savremenici.“
Govoreći u podkastu “War Room“ Stiva Benona, izvršni direktor Heleničko-američkog saveta za liderstvo, Endi Zemenidis, ocenio je da je Nolan propustio veliku priliku.
“Razočaravajuće je ako su neke glumačke odluke donete na osnovu identitetskih karakteristika kako bi film ispunio uslove za Oskara“, rekao je Zemenidis.
Magazin Lifo postavio je pitanje: “Homer pripada svima, ali zašto u Nolanovoj ‘Odiseji’ nema Grka?“
Sličan stav izneo je i Gardijan, koji je objavio tekst pod naslovom: “Šta se, do đavola, dešava? Zašto je novi grčki ep Kristofera Nolana potpuno bez Grka?“
Uprkos polemikama, očekuje se da će Nolanov film biti veliki bioskopski hit, kako širom sveta tako i u Grčkoj. Film je premijerno prikazan u četvrtak, karte su rasprodate velikom brzinom, a ekranizacija je izazvala i nagli porast prodaje originalnog Homerovog epa u knjižarama, prenosi N1.
Oznake: Odiseja
Od bioskopskog hita do političke rasprave: Zašto u Nolanovoj “Odiseji” nema Grka?
