Del Boj i Rodni o Mućkama

Zvijezde serije Dejvid Džejson, koji je igrao “trgovca” Dela Trotera i Nikolas Lindherst (“Rodni”), otkrili su u novoj knjizi Stiva Klarka “Only Fools and Horses – The Official Inside Story “ kako je bilo u koži kultnih likova.

Prošlo je 30 godina od kako je emitovana prva epizoda “Mućki” (“Only Fools and Horses”) na BBC1. Iako je prijem prve epizode bio  prilično mlak,  ova serija je ubrzo postala jedna od omiljenih  svih vremena.

U koži Del Boja

Uvijek sam Dela vidio kao nekog modernog Robina Huda, iako nikad nije opljačkao nikog. Sve je rješavao dogovorom. Nije ga bilo briga odakle potiču stvari koje prodaje – samo koliko može da zaradi.

Jedini razlog zbog kog je bio neuspješan, je taj što za krupnije stvari treba mozak. Da je Del s istim žarom s kojim se borio za šaku novčića od prodaje smeća, pravio krupnije poteze, on i Rodni bi mnogo ranije postali milioneri.

U svom maniru bio je čovjek koji zna sve. Del nije birao koga će “odrati” – crnca, bjelca, Kineza, Jevreja… Svi su za njega bili jednaki. Kad smo već kod toga, prema ljudima je uvek bio fer i nikad nije uzimao novac od starih i nejakih. Takođe, brinuo je o ljudima i mislim da je baš to dio njegovog šarma. Del je poštovao starije i na neki način bio je moralan i pošten – pa, barem pošteno nepošten.

Del je bio toliko voljen lik, da su mi stvarni ljudi pisali da je pomogao nekim osobama da izađu iz kome. Oni su mi tražili da snimim poruku za njihove bližnje koji su u komi i da im se obratim glasom Delboja.

Upalilo je! Zahvaljivali su mi se. To je za mene najbolji aspekt toga što sam igrao Dela. Mislim da sam srećnik što sam mogao da pomognem. To je neverovatna moć.

Moje omiljene epizode

Volim vizuelne stvari, jer sam vizuelno orijentisan glumac. Volim epizodu s lusterom i onu u kojoj Del pada u baru. Bilo je jako zabavno snimati ih i jedva sam čekao da ujutru ustanem i idem na probe.

Izmišljali smo stvari i divne replike. Sjećam se da je Roni Barker (britanski komičar, glumac i pisac prim. prev.) jednom prilikom rekao: “Zar ovo nije divno?” Ja sam pitao: “Šta?” A on mi kaže: “Pa, dobijamo odličnu platu što nekog zasmijavamo”. Nikad to nisam zaboravio. Bio je u pravu.

Bio je to srećan život. Dobijete dobru platu da radite nešto što volite i da zasmijavate sebe i druge. Ko bi se bunio?

Upoznavanje sa stvarnim Del Bojem

Derek Hokli vodio je građevinsku firmu i renovirao je pabove širom istočnog Londona. Pozvao nas je u svoju kancelariju koju je imao u dvorištu. Imao je malu jareću bradu i bio je uvjek užasno dobro dotjeran. Uvek je imao čistu, besprijekorno ispeglanu košulju, elegantno odjelo, sav nakit, uglancane cipele i kaput od kamilje dlake. Smatrao je da je veoma elegantan i ono što nisam mogao sebi da izbijem iz glave je kako čovek koji tako izgleda može da ima takav “kokni” izgovor. To me je fasciniralo.

Izgledao je kao da bi mogao biti knjigovođa, ili vojni činovnik, pa čak i član kraljevske porodice, a govorio je kao kočijaš sa akcentom Ist Enda koji biste mogli sjeći nožem. Nešto slično Delboju.

Bio je divan lik i što sam ga bolje poznavao, to sam bolje razumeo njegove reči: “Što je džabe i Bogu je drago” i “Ne pitaj odakle mi”.

Kažu da “odjelo čini čoveka”, a ja mislim da je on baš zbog toga imao prednost u odnosu na druge građevinare. Kada se Derek negde pojavljivao, svi su ga pamtili. Izgledao je kao neko ko ima novca i ostavljao je utisak.

Zato sam odlučio da iskoristim ponešto od stava Dereka Hoknija i njegovog stila oblačenja i da to primjenim na Delboju. Dakle, iako su Delboj, Rodni i deka živjeli u stanu u Pekamu, glava porodice trošila je mnogo novca na izgled i to je bilo prilično smješno. Mogli su gladovati, ali je Del morao da ima novu kravatu. Rodni, za razliku od njega, imao je uvek istu odjeću, kao i deka. Del nije razumio da pretjeruje. Mislio je da izgleda elegantno. Nekad zaista jeste, ali je uglavnom izgledao užasno.

Suveniri

Imam nekoliko flaša “Pekamske izvorske vode”. Čuvaću ih zauvjek. Neću ih piti. Ipak, to je BBC-eva voda. Uostalom, da li biste vi popili nešto što je napravio Del Troter? Imam i nekoliko majica sa snimanja i imam jednu Delovu kapu.

Nikolas Linhurst o Rodniju

Bio je nevin i zaštićen od stvarnog svijeta, jer je njegov brat brinuo o svim ružnim i realnim stvarima. Bio sam, a vjerovatno sam i dalje, vrlo čudan i nespretan i trudio sam se da te svoje osobine dodatno naglasim igrajući tu ulogu.

Zasnovao sam ga na mlađem bratu jednog prijatelja, koji je oduvek želeo da bude deio ekipe. Takav je i Rodni. Uvijek pokušava da bude kul i to mu uvijek propadne.

Sjećam se da smo prvog dana snimanja postavljali pijačne tezge. Napravili smo pauzu jer je kiša lila kao iz kabla i stajao sam sa kišobranom, čekajući da nastavimo.

Pritrčala mi je jedna devojčica i stala pod moj kišobran. Vidjela je kameru i ljude koji su stajali oko mene i pitala me šta radimo. “Pravimo tv program”, rekao sam joj. “A kako se zove?” “Only Fools and Horses”, odgovorio sam (u doslovnom prevodu “Samo budale i konji”) . Razmišljala je o tome i gledala nas tako na kiši, pa je rekla: “A gdje su onda konji?”

(Mirror.co.uk)