DENIS BOJIĆ O FILMU “SVJEDOK”: Dr Zoran Stanković je čovjek koji je istorija sam po sebi

U Predstavništvu Republike Srpske u Beogradu najavljeno je snimanje dugometražnog dokumentarnog filma “Svjedok”, baziranog na biografiji i svedočanstvima jednog od najuglednijih srpskih patologa, dr Zorana Stankovića.

Film će biti rađen u koprodukciji Radio-televizije Republike Srpske i Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica RS, a autor je nagrađivani režiser dugometražnih dokumentarnih filmova “Deca”, “Lica Lafore”, “Neki novi Brodvej” Denis Bojić.

U razgovoru za “Novosti” Bojić objašnjava da je “vizuelna senzacija uhvaćena u mrežu filmskog iskaza, u njemu eksplodirala pre više od četiri godine”:

– Sa Zoranom Stankovićem upoznao sam se na premjeri filma” Deca” i njegova izjava kako majci Milevi Župić predaje tela tri mrtva sina razotkrila je iluziju svih životnih konvencija. U međuvremenu, radeći na drugim projektima, ideja je u meni sazrevala i čekala odgovarajući momenat. Po mom dubokom uverenju, čovek kao dr Zoran Stanković je istorija sam po sebi. Kroz poziv patologa u toku ratnih sukoba, svedočio je o destrukciji ljudskog bića, o užasima individualne patnje, o posledicama raspada jedne zemlje i stradanju jednog naroda.

* Dobili ste veliku podršku za ovu ideju?

– Na pomen njegovog imena iz čitave RS ali i BiH, javljaju mi se ljudi koji uz reči podrške ovom projektu izražavaju ogromnu zahvalnost dr Stankoviću jer je on bio taj koji je iz krvi i blata ovdašnjih grobnica izvlačio i identifikovao njihove najmilije ne pitajući za veru i naciju, omogućavajući porodicama da ih uz sav bol i patnju dostojanstveno sahrane. Ovo je film o čoveku koji se igrom sudbine našao u vihoru ratnih dešavanja, čoveku koji je radeći časno svoj posao, na sebe i kroz sebe preuzeo svedočanstvo o užasima rata.

* Utisak je da nema mnogo filmova koji se bave tematikom ratnih dešavanja na objektivan način. Kakva je uloga filma u tumačenju istorijskih događaja?

– Ogromna. Krajnja konsekvenca je istorijska i društvena posledica koja proizilazi iz vašeg dela, samim tim autor ima vrlo merljivu odgovornost. Dokumentarni film ratne tematike i interpretacija istorijskih događaja, idealno su tlo za zloupotrebu materijala. Međutim, moj lični integritet i odnos prema samoj temi garantuju da će ovaj film biti baziran na ogoljenoj istini, lišen bilo čega što može da naruši pijetet prema ubijenim žrtvama, jer ovaj film to i jeste. Iskren pokušaj da se kroz priču jednog čoveka i ispovesti preživelih spasu ostaci jednog vremena i tragedije jednog naroda pred kojim i istorija ostaje postiđena.

* Da li su filmovi sa nacionalnom tematikom društveni imperativ ili opterećenje?

– Čini mi se da smo olako pristali na zamenu teza u kojoj nam je prišiven pojam nacionalizam, a oduzet nacionalni identitet. Za razliku od nacionalizma koji u sebi krije demonske potencijale, nacionalni identitet podrazumeva pravo na istoriju, biografiju, nasleđe. Bez tog i takvog formiranog osećaja nacionalnog identiteta, danas imate uplašenu i rezigniranu mladu generaciju u kojoj je suština srpskog identiteta jednostavno rastočena.

* Šta vas motiviše da se u filmovima bavite temama koje nisu tako često eksploatisane, napravili ste, na primer, film o deci sa Daunovim sindromom?

– Istina je čovekov napor da prođe kroz mnoge privide. Da bih se uhvatio u koštac sa nekom temom ona mora da sazri u meni, postane deo mog bića. Čini mi se da, ipak, teme biraju mene, one nisu posledica kalkulacija ili želje za društvenim priznanjima. Treba slediti iskrenu nit vašeg bića, nju i samu nju. Protagonisti mojih filmova su ljudi koji su dodirnuli vrhunac ovozemaljskog životnog iskustva, na ovaj ili onaj način. U njima se krije odgovor.

Nacionalni projekat

* Na kojim lokacijama je predviđeno snimanje filma i kada bi mogli da očekujemo premijeru?

– Lokacije snimanja su Srbija, RS, FBiH, Slovenija, Holandija. Pred nama je dug put, a ovo je nacionalni posao i kao takav zaslužuje posebnu pažnju. Zahvaljujem se RTRS i Republičkom centru za istraživanje ratnih zločina i predstavništvu RS u Srbiji, jer su uz potpuno razumevanje podržali jedan ovakav projekat. Posebna ljudska i istorijska zahvalnost ide dr Zoranu Stankoviću.

(SB)