Endrju Džuel: Uprkos uplati, bh. vlasti žele novi aranžman s MMF-om

Finansijska potreba vlasti Bosne i Hercegovine smanjena je nakon uplate Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u vrijednosti od 305 miliona evra, ali oni i dalje žele novi aranžman, kaže u intervjuu za “Nezavisne novine” Endrju Džuel, stalni predstavnik MMF-a u BiH.

“Ne mislim da ova alokacija na bilo koji način utiče na to kako ćemo se mi ponašati u novim pregovorima, ako i kad se dese. Mi ćemo procijeniti ekonomsku situaciju i pričati s vlastima koje reforme mislimo da su najvažnije”, rekao je Džuel.

Džuel je objasnio da SDR alokacija predstavlja alokaciju koja se dešava u izuzetnim okolnostima i nije nešto što MMF uobičajeno radi.

Dodaje da se posljednja globalna alokacija desila 2009. godine.

“SDR su specijalna prava vučenja. To je međunarodna rezervna valuta kreirana od strane MMF-a kao dopuna na devizne rezerve zemalja članica. SDR alokacija ne predstavlja kredit. Međutim, korištenje SDR alokacije nije u potpunosti besplatno. Ako BiH zamijeni svoje SDR-ove za evro ili neku drugu valutu, moraće platiti tzv. SDR kamatu na konvertirani iznos. Trenutno ta SDR kamata iznosi 0,05 odsto”, rekao je Džuel.

Na pitanje da li će domaći političari nakon dobijenih sredstava biti više ili manje zainteresovani za novi aranžman sa MMF, s obzirom da bi to uslovilo i sprovođenje reformi, Džuel je rekao da takvo interesovanje postoji.

“Drugi način da postavite isto pitanje je da li postoji apetit za sprovođenje reformi ili ne, i kakva je potreba za finansiranjem. U svjetlu ove alokacije, može se reći da je finansijska potreba smanjena, jer će BiH dobiti ekvivalent od oko 305 miliona evra, koliko iznosi SDR alokacija. Međutim, kada pričamo s vlastima, oni kažu da su zainteresovani za novi program. Oni nam kažu da benefiti postoje i mimo finansijskih sredstava, jer aranžman donosi više discipline i koordinacije, drugi donatori se interesuju da li će biti aranžmana, a i agencije za rejting žele da vide blisku saradnju vlasti i MMF-a”, poručio je Džuel.

Govoreći o uslovima pod kojima bi se realizovao novi aranžman i nastavili pregovori sa MMF, Džuel je poručio da će o tome više riječi biti kada bude poznato hoće li se program uopšte desiti.

“Kao što znate, pregovori su suspendovani u decembru prošle godine, jer se nismo uspjeli dogovoriti s vlastima o kritičnim reformama. Nejasno je u ovom trenutku kako će se to dogoditi niti možemo predvidjeti kakva će biti situacija, jer postoji mnogo neizvjesnosti u vezi s kovidom. Broj novih slučajeva raste i ko zna gdje ćemo biti za nekoliko mjeseci”, rekao je Džuel.

U razgovoru za “Nezavisne” stalni predstavnik MMF-a u BiH dotakao se i rasta bh. ekonomije.

“Mi smo očekivali porast oko tri odsto. Na jesen planiramo posjetu i tada ćemo se malo pobliže pozabaviti situacijom. Izvjesno je da ćemo morati korigovati naše projekcije. Ali zasad predviđamo porast od tri odsto u poređenju s padom od 4,3 odsto prema podacima Zavoda za statistiku. Oni su poslije objavili statistiku koja je pokazala da je pad bliži cifri od tri odsto. Naravno, zbog kovid situacije postoji rizik da se stanje može pogoršati, posebno što će tokom hladnijeg perioda ljudi više boraviti u zatvorenom. Što se tiče fiskalne situacije, vlasti su godinama imale suficite koji su prerasli u deficite tokom kovid krize, što je potpuno primjereno sve dok se bavimo suzbijanjem posljedica korone. Ali kada prevaziđemo kovid krizu, očekujemo da će se vlasti vratiti fiskalnom suficitu”, smatra Džuel.

Komentarišući način na koji je privremeno prevaziđena kriza unutar Centralne banke, Džuel ističe da je  MMF zadovoljan činjenicom da Centralna banka normalno funkcioniše, te apeluje na Predsjedništvo da u što kraćem roku donese odluku o imenovanju članova Upravnog odbora.

(N.S)