Može li inflacija ponovo, kao u Jugoslaviji, da nam “pojede” kredite?

Ljudi ne vode inflaciju jer im izjeda ušteđevinu i smanjuje kupovnu moć, a posebno jer više pogađa siromašne nego bogate. Međutim, generacije koje su se kućile osamdesetih godina prošlog vijeka sjećaju se i njene “dobre” strane – kako im je pomogla da otplate kredite za izgradnju kuće ili kupovinu i opremanje stana. Ljudi često kažu da je inflacija “pojela” kredite. Marko Pahor, profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, rasvjetljava tadašnja inflatorna dešavanja za N1 i odgovara na pitanje da li to može da se desi i danas?

Priča o jugoslovenskoj inflaciji počela je sedamdesetih godina prošlog vijeka, objašnjava Marko Pahor, redovni profesor i istraživač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.

“U to vrijeme, zbog obilja novca na svjetskim tržištima, otvorilo se tržište zajmova i za zemlje u razvoju i kreditno ograničene, uključujući i Jugoslaviju. U drugoj polovini sedamdesetih spoljni dug Jugoslavije porastao je sa oko pet na 20 milijardi dolara. Veliki dio ovog spoljnog duga je pretvoren u kredite stanovništvu“, podsjeća Pahor.

Inflacija je tih godina bila negdje između 20 i 25 odsto, što je mnogo više od današnjih 10 odsto. Osamdesetih godina, kako objašnjava profesor, počela je spirala inflacije. Godine 1982. godišnja inflacija je bila već 40 odsto, 1987. bila je 170, a 1989. već više od hiljadu odsto.

Bankarski krediti su odobravani uz fiksnu kamatu, što je značilo da neko ko je uzeo kredit od 10.000 evra realno duguje još hiljadu evra tek nakon isteka prve godine, objašnjava Pahor.

“Kamatne stope su bile fiksne, oko 25 odsto, tako da je inflacija zapravo ‘pojela’ dug”, dodaje sagovornik N1.

Država je 1987. tada zahtijevala od preduzeća i banaka da uvedu revalorizaciju, što je značilo da je iznos neotplaćene glavnice usklađen s inflacijom. Inflacija je, dakle, pojela uglavnom kredite s fiksnom kamatnom stopom uzete prije 1987. Revalorizacija je kasnije nekima učinila kredite znatno skupljim, tako da im je na kraju čak i država pomogla da otplate dug.

Inflacija sada takođe koristi korisnicima kredita, ali manje

Priča se, donekle, danas ponavlja, ali u mnogo manjem obimu, kaže Pahor.

“Mnogi krediti posljednjih godina su odobravani sa niskim fiksnim kamatama, čak ispod dva odsto. Inflacija je i prošle i ove godine bila znatno veća, pa realna vrijednost duga pada. Ko ima kredit ima koristi od inflacije, ali daleko od one mjere u kojoj se to dešavalo u Jugoslaviji osamdesetih godina”, ističe profesor iz Ljubljane.

Prema njegovom mišljenju, ne treba očekivati da će Evropska centralna banka (ECB) i druge zapadne centralne banke dugo dozvoliti dvocifrenu inflaciju.

“Čak su i posvećenost i kredibilitet centralnih banaka danas veći nego osamdesetih, pa se ne očekuje veća devalvacija kredita. Ovdje treba napomenuti da ECB, čiji je glavni zadatak stabilnost cena, posljednjih mjeseci pokušava da obuzda inflaciju podizanjem kamatnih stopa. Savjet ECB je u četvrtak podigao sve tri ključne kamatne stope za 0,75 procentnih poena, a guverner Banke Slovenije Boštjan Vasle rekao je u petak da očekuje dalja povećanja”, kaže Pahor.

On je ponovio da je “cilj članova Savjeta ECB da se inflacija stabilizuje na dva odsto na srednji rok”. I dodao da, ako su u početku inflaciju pokretale veće cijene energenata i hrane, sada je pokreće povećanje plata.