POČINJE BIOSKOPSKA DISTRIBUCIJA: Film “Jazavac pred sudom” prikazan u Beogradu

Svečana premijera novog domaćeg filma “Jazavac pred sudom” u režiji Marka Vindona, održana je sinoć uz prisustvo gotovo kompletne ekipe, u bioskopu Cineplex Galerija Beograd u kompleksu Beograd na vodi.

Filmska verzija čuvene pripovetke Petra Kočića nije prvi put prikazana beogradskoj publici, jer je ostvarenje imalo par specijalnih projekcija u maju 2021. u okviru 49. FEST-a na sceni Kombank dvorane, a od sinoć je krenula njegova bioskopska distribucija po Srbiji.

Petar Kočić je napisao pripovetku “Jazavac pred sudom” davne 1903. godine dok je boravio u Beču kao student, i od tada, skoro 120 godina kasnije, izgleda da se ništa nije promjenilo u pogledu odnosa okupatora – jačih sila i slabijih predstavnika naroda.

Pripovetka je kasnije pretvorena u kratku dramu – jednočinku, po kojoj je snimljen i film 1988. godine, i sada više od tri decenije kasnije, stiže moderna verzija te neobične i snažne satire.

Školska lektira kao ekranizacija na velikom platnu može biti zamka, mač sa dve oštrice, posebno u ovom slučaju gde nema mnogo likova niti događaja, kao ni mesta dešavanja.

Ipak je poznato delo smešteno samo u sudnicu, gde se junak – protagonista priče žali sudiji da mu je izvesni jazavac uništio njivu, te ga tuži zakonu, što je presedan u pravnom sistemu.

Samim tim je film realizovan u formi kamerne drame, više prilagođene za mali, nego veliki ekran.

Opet, teško je jednočinku do kraja maštovito razraditi da ona na platnu izađe iz okvira pozorišne scene, mada su autori i glumci donekle u tome uspeli.

Sama drama ima izvesnih apsurdnosti, naročito u tom postupku tužbe protiv jazavca, i na momente se naslanja na svetske avangardne drame apsurda – “Čekajući Godoa” Semjuela Beketa ili “Ćelava pevačica” Ežena Joneska, a sa prisutnom mračnom atmosferom, posebno izraženom u filmu, nalik je na kultni roman “Proces” Franca Kafke.

Australijski snimatelj i direktor fotografije Mark Vindon je ovim srpskim filmom uspešno debitovao kao režiser, što je neobičan izbor za prvi projekat, naročito van maternjeg jezika.

Sve je počelo tako što je Vindon bio angažovan u svojoj struci na inostranoj krimi seriji “Infiltracija” koja se snimala u Srbiji, gde je igrao i glavni glumac iz “Jazavca”, Daniel Kovačević.

Tako su se upoznali, zbližili, i kako Daniel godinama igra u istoimenoj predstavi (Pozorište Slavija) u Beogradu, budući reditelj iz Australije je došao jedno veče da ga gleda.

Tu je bila i glumica Ema Gojković, takođe iz te serije “Infiltracija”, koja živi van zemlje i svo troje su došli na ideju da bi mogli da od tog komada snime i celovečernji igrani film.

Ta vanvremenska priča gde u jeku vladavine Austrougarske nad Bosnom, junak David Štrbac tuži jazavca koji zauzima njegovo polje kukuruza, sve ih je inspirisala da na ovome predano rade.

Veoma detaljne glumačke pripreme su trajale mesec dana, da bi samo snimanje bilo završeno za svega – dva dana, što je svojevrsni rekord u istoriji kinematografije.

Adaptacija te pripovetke i drame leži u tome da je lik muškog sudije sada multipliciran i izmenjen, tako da u filmskoj verziji su prisutne tri devojke sudije, da bi se glumačka ekipa proširila i obogatila.

One izgledaju više kao da su došle iz nekog akcionog filma sa temom apokalipse i futurizma po svojim kostimima, a reditelj je i hteo da postigne tu ležernost i nekonvencionalnost kod pravosudnog sistema okupatora – Austrougarske.

U pitanju jeste nezavisni, mali film, dragulj koji je danas neophodno negovati i podržati, svakako ne juri veliku gledanost u bioskopima, ali je idealan za putovanje po festivalima po Srbiji i daleko van zemlje, posebno će to biti lako kada je reditelj iz Australije.

Koliko god bio zanimljvo režiran i uslikan, sa scenografijom u ruševinama autentičnog prostora KPGT, ovo je pre svega – glumački film, i ovi dramski umetnici su prava vrednost novog ostvarenja.

Pre svega apsolutno moćno dominira Daniel Kovačević u glavnoj ulozi nesrećnog seljaka Davida Štrpca, koji uporno tuži jazavca, iako zna da se životinja ne može suditi, već samo ljudskom biću.

Veoma je efektno i šarmantno njegovo poigravanje sa ženskim sudijama, koje su sve toliko lepe, kao da su izašle sa naslovnih strana modnih magazina.

Prateći lik sudskog pisara dočarao je Mihailo Laptošević, koji takođe igra u pozorištu ovaj komad zajedno sa Danielom, tako da je njima najlakše bilo da se “probijaju” kroz ovaj dramski klasik.

Režiser debitant Mark Vindon je radio kao snimatelj i direktor fotografije na 36 projekata – kratkih i dugih igranih ostvarenja, dokumentarnih filmova, kao i TV serija baš tokom pandemije korona virusa – “Bokserke” (2020), “Odmor” (2020) i “Kiša iznad Bejruta” (2021).

Nedavno je snimao i filmove “Božićni bal” i “Moja komšinica Martika” (rađen u Beogradu).

Takođe, bio je snimatelj na novom australijskom filmu “Here Be Dragons” koji se snimao u Beogradu, gde igraju i srpski glumci: Marija Bergam, Ana Sofrenović, Zoran Pajić, Svetislav Bule Goncić, Jelena Stupljanin, Slobodan Beštić, Hana Beštić, Igor Filipović.

(SB)