SLAVKO ŠTIMAC: Još sam jugoslovenski glumac, lagao bih da drugačije kažem

– Ljudi mi često zameraju što me nema u javnosti, ali ja stvarno ne volim da se pojavljujem osim iz profesionalnih razloga, odnosno kada za to ima povoda. Da bi čovek sačuvao svoj mir, bolje mu je da ga što manje bude u javnosti. Oduvek je to tako bilo. To nije ni arogancija ni skromnost, nego realnost. To je moj stav – rekao je za novine „Nova“ glumac Slavko Štimac, sa kojim smo razgovarali povodom premijere komada „Da krenemo ispočetka“ 1. oktobra u Operi i Teatru Madlenianum.

Reč je o melodrami poznatog savremenog francuskog pisca Erika Emanuela Šmita koju je režirala Andrea Ada Lazić.

Štimac igra lik Aleksandra, lekara, nobelovca, koji se vraća četrdeset godina u prošlost. U mešanju i sjedinjavanju dva vremenska intervala događa se spektar duhovitih, nesvakidašnjih i dirljivih situacija. Lik Aleksandra iz mlađih dana tumači Ljubomir Bulajić, a u glumačkoj podeli su i Branka Petrić, Tamara Aleksić, Lana Karaklajić, Nađa Jakovljević i Natalija Vlahović.

Šta je bilo presudno da prihvatite ulogu Aleksandra?

– Svidelo mi se što je priča pitka i što je reč o čoveku koji je mojih godina i to mi je na neki način i bliska tema. Odnosno, bliska je svakom čoveku koji se preispituje o smislu svog životnog puta.

Da li biste vi nešto menjali ili drugačije uradili u svom životu?

– Kada sam bio mlađi, ljudi su mi često postavljali pitanje šta bih bio da sam izabrao neku drugu profesiju, jer moj slučaj je bio malo specifičan pošto sam još kao dete ušao u svet filma. Kad čovek to gleda sa strane, dobija utisak da je to stihijski došlo i da u suštini nisam ništa ni birao, nego se zatekao u tom svetu i ostao u njemu i dan danas. Kada dođu neke zrelije godine, pretpostavljam da čovek dođe do onog da je potpuno besmisleno i razmišljati na takav način. Ako je ovo sve ovako kako je bilo, verovatno ima nekog razloga. Ne znam šta bi bilo da sam postao inženjer, jer sam bio dobar đak i imao predispozicije za tako nešto. Pitanje je šta bi me onda čekalo u životu.

Šta ste propustili, a šta dobili zbog ovog životnog puta?

– Propustio neke stvari u detinjstvu, ali s druge strane dobio sam dosta toga. Imao sam privilegiju da upoznam mnogo zanimljivih i inspirativnih ljudi koji su me naučili mnogim važnim stvarima ne samo profesionalnim, nego i životnim. I zaintrigirali su moj tada mladi um da budem više radoznao. Nije to ono „ostati mlad u duhu“, nego biti radoznao, da živimo život punim plućima i da ne padamo u neka loša raspoloženja jer to nikuda ne vodi.

Reditelj Goran Marković vas je pomenuo na nedavno završenom Festivalu filmske režije (Liffe) u Leskovcu kao nekog ko je rođeni glumac.

– Ima li većeg komplimenta od onog kada vam uputi neko iz vaše branše. Goran zna koliko mi je lepo bilo da radim sa njim. Naročito njegov prvi igrani film „Specijalno vaspitanje“. To je bila divna ekipa, pokojni Zoran Simjanović je radio muziku, ne znam da li je to bio i njemu bio prvi film, ali znam da jeste danas svetski poznatom scenografu Miljenu Kreki Kljakoviću. Oni su velika imena naše kinematografije.

Vi ste mlađi od njih, ali vama to nije bio prvi film.

– Da, ja sam već bio veteran (smeh). Šalu na stranu, dobra atmosfera na snimanju ili tokom rada na predstavi u pozorištu, valjda kao i svakom poslu, vrlo je bitna za konačan proizvod.

Već ste dobitnik nagrada za životno delo, među kojima je i „Specijalni Ernest“ s ovogodišnjeg filmskog festivala u Somboru. Dobitnik ste i nagrade „Živojiin Žika Pavlović“…

– Slobodan Aligrudić mi je jednom rekao: „Ne valja kada počnu da ti daju nagrade za životno delo“. Divno je priznanje koje mi je uručeno u Somboru. A u Leskovcu sam dobio Nagradu „Živojin Žika Pavlović“ i mnogo mi je znači jer Žiku smatram izuzetno značajnim umetnikom u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji.

Vas uvek predstavljamo kao jugoslovenskog glumca.

– Lagao bih kada bih drugačije mislio. Generacijski tako pripadam, odrastao sam i formiran u toj državi gde je bilo divno, svi smo radili zajedno i divno je što je ponovo tako. Pripadamo istom kulturnom prostoru, sa malim varijacijama. Kultura je jako bitan faktor i dobro je da smo povezani.

Gledaćemo vas i ove sezone u Zvezdara teatru. A u kojim filmovima i serijama ćete se pojaviti?

– Uradio sam seriju u Zagrebu sa Daliborom Matanićem, novu sezonu „Ubice mog oca“, film sa rediteljem Dušanom Milićem… Ima toga dosta, biće me.

Šta ćemo najviše voleti u komadu „Da počnemo ispočetka“?

– Razigranost i duhovitost. Nadam se da će publika to prepoznati.

(SB)