Obračun ranijeg para poznatih beogradskih pisaca, prvo kroz romane, a sada i povodom nagrade

Vladimir Tabašević povukao se iz trke za nagradu “Zlatni suncokret”, poznatiju kao “Vitalova nagrada”. Tabaševićev roman “Noćne reči” našao se u užem izboru za ovu nagradu, uz još 19 dela. Međutim, pisac je zamolio da se njegov roman (izdanje Lagune) izuzme iz daljeg razmatranja za “Vitalovu nagradu”.

Ovo priznanje, podsetimo, dodeljuje se za najbolje književno ostvarenje na srpskom u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike, a ovogodišnji žiri radi u sastavu Milica Vučković, Dragan Jovanović Danilov i Vladimir Gvozden (predsednik). I upravo su članovi žirija, tačnije jedan, razlog što je Tabašević odlučio da svoj roman povuče iz dalje trke, a književnikovo obrazloženje prenosimo u celosti:

– Poštovani članovi i članice žirija, Vladimire, Dragane, cenjena Milice, uprkos relativno laskavoj činjenici da ste moj roman „Noćne reči“ prepoznali kao vredan daljeg razmatranja za književno priznanje o kojem vam je pripalo da odlučujete, ljubazno vas molim da navedenu knjigu izuzmete iz daljeg prosuđivanja njenih književno-estetskih vrednosti. Neka ovaj „uži izbor“ u koji je roman uvršten zahvaljujući vašim grupnim moćima kritičkog suđenja o literaturi bude dovoljna i jedina pohvala mom radu s vaše strane. Razlog za ovu odluku je do tančina opisan upravo u „Noćnim rečima“, pa vama koji ste ga čitali nije neophodno da obrazlažem o čemu je reč. Za širu javnost, kojoj nije dato da zna razloge za ovaj moj gest, prilažem kratko obrazloženje.

Naime, sticajem neobičnih okolnosti koje krase našu savremenu (para)književnost, udeo u odlučivanju o kvalitetu mog romana povodom Vitalove nagrade ima zapažena slikarka i spisateljica Milica Vučković, „intelektualna“ junakinja naših dana, koja je poslužila kao inspiracija za jednu, ne baš preterano sklonu etici, „heroinu“ moje knjige. No, moje doživljaje drugih i etiku moramo ostaviti po strani, iako nam baš etika može pomoći da nađemo odgovor na pitanje šta dotičnu kvalifikuje da sudi o savremenoj književnosti. Ali književnu estetiku i sud o njoj zato – ne smemo zanemariti.

Odsustvo te važne sposobnosti i mere tog odsustva kod pomenute članice poznajem neposredno i sasvim pouzdano: iz tekstova i javnih nastupa najpre. Zbog toga molim da se razmatranje savremene srpske literature kojem je sklona Milica Vučković ne odnosi na moj roman ni u kom slučaju. Eventualna novčana nadoknada koju bih primio od ove nagrade legitimisala bi sa moje strane sve ono protiv čega se zdušno, srcem i literaturom, zalažem: nezajažljivost i odsustvo elementarnih skrupula. Hvala na razumevanju.

Podsetimo, Tabaševićev novi roman ušao je u uži izbor i za nagradu „Beogradski pobednik„, a pisac se svojevremeno, tačnije 2020. pridružio bojkotu NIN-ove nagrade, čiji je laureat bio dve godine ranije za roman „Zablude Svetog Sebastijana“. Tada su Tabašević i njegove kolege bojkot obrazložile time da bi „bilo minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman“, prenosi nova.rs.

Vučković: Bez komentara

Tabaševićevo je pravo da se povuče iz daljeg izbora za “Vitalovu nagradu”. On je naveo svoje razloge, i mi to poštujemo, kaže za Nova.rs predsednik žirija nagrade “Zlatni suncokret” Vladimir Gvozden.

Vladimir Tabašević je uzburkao književnu javnost svojim povlačenjem iz konkurencije za „Zlatni suncokret“ iako je njegov roman „Noćne reči“ ušao u uži izbor za ovo priznanje. Kao glavni razlog za „izuzimanje iz daljeg prosuđivanja“ naveo je slikarku i spisateljicu Milicu Vučković, „intelektualnu“ junakinja naših dana, kako kaže.

Nakon što je Tabašević povukao svoj roman iz daljeg razmatranja za „Zlatni suncokret“, kontaktirali smo predsednika žirija „Vitalove nagrade“ Vladimira Gvozdena, kao i Milicu Vučković koja međutim nije želela da komentariše Tabaševićeve tvrdnje koje se tiču nje lično.

Predsednik žirija „Vitalove nagrade“ Vladimir Gvozden, kritičar i profesor književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu kaže za Nova.rs da je povlačenje Vladimira Tabaševića iz konkurencije za nagradu njegova lična stvar.

– Njegovo je pravo da se povuče. On je naveo svoje razloge, i mi to poštujemo. Uvrstili smo ga u uži izbor, jer mislimo da njegov roman to zaslužuje, a svaki učesnik ima pravo da se povuče. Članica žirija koju on pominje kao razlog je kao spisateljica postigla izuzetne uspehe, i ja imam puno poverenje u njen rad – konstatuje Gvozden.

On dodaje da ova situacija ne može da se poredi sa bojkotom NIN-ove nagrade u kojem je pre nekoliko godina Tabašević učestvovao, jer su tada razlozi bili politički.

– Ovo su neki njegovi lični razlozi, pre svega, bar se meni tako čini. Malo je paradoksalna situacija jer je Tabašević glasao za Vučković kada je bila u izboru za nagradu “Vladan Desnica” sa svojim romanom. Tako da pozadina svega ovoga verovatno ima privatnu dimenziju – zaključuje Vladimir Gvozden.

Podsetimo, roman Milice Vučković „Smrtni ishod atletskih povreda“ bio je užem izboru za nagradu „Vladan Desnica“ 2022. godine, prenosi nova.rs.

“Sve je sasvim lično”

Nakon što se pisac Vladimir Tabašević povukao iz dalje trke za nagradu „Zlatni suncokret“, iako je s novim romanom „Noćne reči“ ušao u uži izbor za ovo priznanje, u javnosti poznatije kao „Vitalova nagrada“, obrazloživši da ne želi da bude u daljem razmatranju jer udeo u odlučivanju o kvalitetu njegovog romana ima, kako ju je nazvao, zapažena slikarka i spisateljica Milica Vučković, „intelektualna“ junakinja naših dana, književnik je za Nova.rs potom precizirao da je članica Vitalovog žirija „lišena elementarne književno-teorijske pismenosti, što demonstrira u svakom javnom nastupu i svojim kolumnama“.

Zbog svega Milica Vučković, kako je naveo Tabašević, naprosto ne može suvislo da sudi o njegovoj knjizi, dodavši:

– Taj uroboros misli i dela nameće nam se kao jedina mera vrednosti, dok pametne, pismene i srdačne persone moraju da ćute, misleći da nešto s njima nije u redu, jer nemaju talenta da budu „mnogostrani diletanti“. Ne, jednostavno ne. I tačka!

I dok „prozvana“ Vučkovićeva nije želela da komentariše piščeve reči, predsednik žirija Vladimir Gvozden je za naš sajt istakao da poštuje Tabaševićevu odluku, jer svako ima pravo da se povuče, ali je primetio da su uzrok svega lični razlozi:

– Malo je paradoksalna situacija, jer je Tabašević, kao član žirija pre dve godine, glasao za Milicu Vučković kad je bila u izboru za nagradu „Vladan Desnica“ sa svojim romanom „Smrtni ishod atletskih povreda“. Tako da pozadina svega ovoga, verovatno, ima privatnu dimenziju.

I Gvozden je, kako kaže Vladimir Tabašević za Nova.rs, komentarišući reči predsednika žirija, potpuno u pravu:

– Sve je sasvim lično. I sve je uvek lično. A u literaturi, i te kako!

Priznaje da je glasao za Miličin roman „Smrtni ishod atletskih povreda“ kao član žirija za nagradu „Vladan Desnica“, ali dodaje:

– Glasao sam, ne zato što mislim da je dobar u bilo kom smislu, već zbog toga što sam hteo da budem džentlmen: bivšoj devojci koju si godinu i po dana iz nekakve ljubavi podučavao pisanju, filozofiji i artu, kojoj si prepravljao priče kojima je osvajala regionalne konkurse, nakon emotivnog razlaza, ne bi bilo u redu ne dati glas podrške, kad okolnost udesi da ta bivša devojka, na svoj način napiše klevetnički roman – baš o tebi i tom vašem odnosu, a ti – baš u žiriju u kojem možeš da joj 12 hiljada evra gurneš u džep, svojom odlukom. Smatrao sam da bih ispao i jadan čovek, ako već nisam dobar učitelj kreativnog pisanja i zahvalnosti, pa se njenoj potrebi da piše kako ume i zna, suprotstavljam sa nekih pozicija moći sa kojih joj se svetim i za to što nije zahvalna, i za to što kleveće ili što piše tržišnu, jeftinu literaturu. Ili za to što je prošla put Džeja Ramadanovskog kojim prođemo svi: od ljubavi do mržnje.

Sve to, kako navodi Tabašević, nije smeo sebi nikako da dopusti. I „morao je da glasa za lošu literaturu, kojom se uspešno kleveće“:

– Potreba da umišljam kako sam dobar čovek, kako sam „iznad situacije“, veliki je moj ego trip i ja sam se dugo vozio na njemu – iskren je pisac, a „pruža“ i dokaze da je to sve tako i bilo:

– Jedna rečenica iz tog obrazloženja povodom Milične knjige, stajala je tamo zbog budućih dana koji su – kako sam i pretpostavio – morali da dođu sa zahtevom za istinom, napokon. Ona doslovno glasi: „Uprkos (ne)svesnom odabiru obaveznih tema koje `imaju (tržišnu) prođu`, autorka je uspela da demonstrira literarnu veštinu čime je pokazala da snazi talenta i njegovom iskustvu, ne može ništa ni napadna holivudizacija literature.“

„Iskustvo talenta“ ne znači ništa drugo nego biti svedok nečijeg (literarnog) talenta i pokušati od njega da nađeš korist za sebe. Milica je u tome prilično uspela. I to su njeni najveći talenti.

O svemu tome podrobno i potanko, pisao sam u „Noćnim rečima“ – zaključuje Vladimir Tabašević, prenosi nova.rs.

“Profitira od lagane literature”

– Neko ko profitira od lagane „literature“ koju prodaje kao psihološki priručnik za zlostavljane žene, žrtve zle, muške manipulacije, a istovremeno u intervjuima u stanju je da izgovori za sebe da je „sociopata sa viškom empatije“, neko ko proda više od dvadeset hiljada primeraka svoje knjige na račun „feminističke“ agende, a zatim javno tvrdi kako je protiv „feminizma“, ko otrči u emisiju kod Olje Bećković, a zatim tu svoju potrebu za instant popularnošću, koja se završi neslavno, opravda pozivanjem na sopstveno neznanje o tome da se u „Utisku nedelje“ raspravlja o politici i izborima, a ne o krofnama i mekikama, i da je, citiram: „nasankana“ od strane Olje, pa se nespremna za temu pojavila pred kamerama, neko ko besomučno tuđe misli- zahvaljujući društvenim mrežama – predstavlja kao svoje uvide, ko ljude tretira kao sredstvo a ne kao cilj svog delanja, ko konstantno funkcioniše u javnom životu u performativnoj protivrečnosti – govori da ne radi nešto što samim činom govorenja postiže, neko takav, lišen elementarne književno-teorijske pismenosti, što demonstrira u svakom javnom nastupu i svojim kolumnama, naprosto ne može ništa suvislo da sudi o knjizi u kojoj jedna od junakinja, „heroina“ naših dana, poseduje upravo takve osobine: nezajažljivu potrebu za književnom slavom lišenom bilo kakvog književnog razloga – smatra Tabašević.

Dodaje i da ga sve u vezi sa likom i delom uvažene slikarke neodoljivo podseća na jednu sliku Renea Magrita – „Ovo nije lula“.

– Za sve očigledno što radi, ona nas ubeđuje da ne radi, za sve što se izlane, ona nas sutradan preko društvenih mreža ubeđuje da ju je neko pogrešno razumeo, i tako dalje, tako bliže. Taj uroboros misli i dela nameće nam se kao jedina mera vrednosti, dok pametne, pismene i srdačne persone moraju da ćute, misleći da nešto s njima nije u redu, jer nemaju talenta da budu „mnogostrani diletanti“ – kaže pisac, prenosi nova.rs.

Sve ovo zaključuje Vladimir Tabašević rečima:

– Ne, jednostavno ne. I tačka!

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno