Optuženi se odazvao, moraće i svjedok

Sudski proces protiv demokratski izabranog predsednika RS Milorada Dodika, na Sudu BiH kao da postepeno zapada u ćorsokak. Dodikov tim odbrane, pojačan zagrebačkim advokatom Nobilom, pozvao je Šmita kao svedoka

Suđenje Dodiku moglo bi da presudi svedoku Šmitu i postane jedan od najbizarnijih događaja u nemogućoj državi. Pogotovo otkako je dan uoči ročišta, 19. decembra, uhapšen predsednik Suda BiH, koji vodi proces protiv predsednika Srpske.

Najpre je u sarajevskim medijima bilo glavno pitanje da li će se Dodik odazvati pozivu i pojaviti se pred Sudom BiH i sudnicu iskoristiti kao pozornicu na kojoj će „zapaljivom retorikom” zaokružiti svoje ocene o neokolonijalnom protektoratu, bošnjačkom unitarizmu, neizbežnom raspadu BiH, lažnom v. p. Ili će odbiti da odgovara pred sudom koji on osnovano smatra jednom od postdejtonskih i antidejtonskih konstrukcija. Ko god zna Dodika bilo mu je jasno da neće propustiti priliku. I otišao je na izjašnjavanje o krivici ispraćen transparentima „Sude Dodiku a presudiće Srpskoj”. Ali time je proces tek bio otpočeo, advokati su odložili naredno ročište, a pored susreta sa Vučićem i Orbanom, očekivao se i glavni sa Putinom.

Optuženi se odazvao, moraće i svedok

Sudski proces protiv demokratski izabranog predsednika RS Milorada Dodika, na Sudu BiH kao da postepeno zapada u ćorsokak. Dodikov tim odbrane, pojačan zagrebačkim advokatom Nobilom, pozvao je Šmita kao svedoka.

Suđenje Dodiku moglo bi da presudi svedoku Šmitu i postane jedan od najbizarnijih događaja u nemogućoj državi. Pogotovo otkako je dan uoči ročišta, 19. decembra, uhapšen predsednik Suda BiH, koji vodi proces protiv predsednika Srpske.

Najpre je u sarajevskim medijima bilo glavno pitanje da li će se Dodik odazvati pozivu i pojaviti se pred Sudom BiH i sudnicu iskoristiti kao pozornicu na kojoj će „zapaljivom retorikom” zaokružiti svoje ocene o neokolonijalnom protektoratu, bošnjačkom unitarizmu, neizbežnom raspadu BiH, lažnom v. p. Ili će odbiti da odgovara pred sudom koji on osnovano smatra jednom od postdejtonskih i antidejtonskih konstrukcija. Ko god zna Dodika bilo mu je jasno da neće propustiti priliku. I otišao je na izjašnjavanje o krivici ispraćen transparentima „Sude Dodiku a presudiće Srpskoj”. Ali time je proces tek bio otpočeo, advokati su odložili naredno ročište, a pored susreta sa Vučićem i Orbanom, očekivao se i glavni sa Putinom.

Bajden na Netanjahuovom raspeću

Na spekulacije, u Banjaluci – zabrinute, a u Sarajevu – zlurade, oko toga zašto kasni Dodikov put u Rusiju, najavljen za kraj godine, oglašavali su se podrškom najpre Kalabuhov, pa Lavrov, pa lično predsednik Rusije. Dodik je objašnjavao da se poseta priprema i dogovara termin, na šta su vrteli glavom i prijatelji i neprijatelji Srpske, iako intenzivne aktivnosti ruskog predsednika prate svetski mediji, ratnih u Ukrajini i diplomatske u Emiratima i Saudiji, sa predsednikom Irana i visokom palestinskom delegacijom. Ali prošao je novembar i prve nedelje decembra poziv iz Moskve nije stizao, pozivi na ročišta u Sarajevu pristižu.

Istina, sudski proces protiv demokratski izabranog predsednika RS Dodika, na Sudu BiH kao da postepeno zapada u ćorsokak. Dodikov tim odbrane, pojačan zagrebačkim advokatom Nobilom, pozvao je Šmita kao svedoka, pa će se ovaj naći u neprilici da objašnjava na osnovu čega se predstavlja kao v. p., s kojim pravom je proglasio zakon kojim štiti svoj lažni status. Unakrsno ispitivanje svedoka Šmita, ne samo da će zabaviti publiku u sudnici nego će srušiti čitav proces. Kako onomad na N1 za BiH veli Žarko Puhovski, krajnje nenaklonjen prema Srpskoj, Srbiji i Rusiji i njihovim liderima: „Suđenje će ispasti farsa, ne mogu ga ni osuditi ni ne osuditi.”

Ali ne lezi vraže! U bosanskom protektoratu sve je moguće. Ako Dodik ispred Srpske odra grlo braneći Dejtonski sporazum, a oni mu uvedu sankcije zato što ga krši, jer su oni zamenili slovo za duh sporazuma, zašto onda lažni predstavnik ne bi mogao da smeni legitimnog predsednika. Ne bi bilo prvi put: Vestendorp je tako smenio Poplašena.

Da, ali Vestendorp je imao mandat SB UN, uključivši i glas Rusije. Šmit nema ni jedno ni drugo. Naprotiv! Kalabuhov je podsetio: U Parizu smo se dogovorili o tri ravnopravna naroda u dva entiteta… Lavrov da je Rusija zabrinuta za položaj Srba… Putin da je siguran da će srpski narod izdržati… Guskova da Srbi treba da se strpe još nekoliko meseci dok ne završimo specijalnu operaciju i da se Zapad plaši Dodika!

A onda je sa početkom sudskog procesa „Kolektivni Zapad protiv Dodika”, Moskva pojačala tempo. Ruska ambasada u Sarajevu dala je ubojito saopštenje. „Ponovo izjavljujemo da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik u BiH. Pokušaji pojedinih članova UO PIK-a da tvrde suprotno, ne znači legitimizaciju Šmita, već delegitimizaciju Upravnog odbora. Poslednji zaključci PIK-a ne mogu se smatrati stavom međunarodne zajednice i zato što krše Aneks 4 Mirovnog sporazuma Ustava BiH.” Najzad, 14 decembra oglasio se i Vladimir Vladimirović lično: „Poznata nam je situacija u Srpskoj i BiH. Ocene te situacije od strane Rusije potpuno se podudaraju sa stavovima rukovodstva Republike Srpske.” Putin je dodao i svoje principijelno gledište: „O budućnosti RS i BiH treba da odlučuju narodi koji tu žive.”

Nakon svih dosadašnjih susreta sa Putinom, u rutinskom saopštenju za medije stajalo je da se „razgovaralo o kraku gasovoda za RS, gasnim centralama, energetskoj stabilnosti i aktuelnim ekonomskim i političkim pitanjima, podršci Dejtonu i sve u prijateljskoj atmosferi”. Ovoga puta, međutim, Putin je bio konkretan i eksplicitan. Toliko da Dodik i ne mora da ide u Moskvu, a ni analitičari da nagađaju o čemu su razgovarali u četiri oka.

U već pomenutom intervjuu Puhovski kaže i da se BiH nije konstituisala kao država, da nema jedan državni interes, da se Hrvatska, sem Milanovića, ne meša, a Srbija nema ni kapaciteta da se meša, da stranac odlučuje umesto njenih legitimnih predstavnika… Samo što nije izveo jedino logičan zaključak: BiH u stvari i ne može da opstane. Da je to rekao, složio bi se sa Dodikom. Predsednik Srpske već godinama govori o „sporazumnom razvodu”, o „mirnom razlazu”, o „iznuđenom odlasku” i time sablažnjava komšiluk i Zapadni svet. Zato je Šmit umislio da može da ga skloni.

Da li je kolektivni Zapad, zauzet prečim brigama, poput dramatično neizvesnih izbora u SAD i u EU, zaboravio na nesuđenog v. p. i njegov privatni rat sa Dodikom ili, naprotiv, računa da bi mu makar i Šmitova pirova pobeda na sporednom bosanskom koloseku povratila bar nešto od izgubljenog kredibiliteta? Na drugoj strani, Dodik je krajem prošle godine započeo novi predsednički mandat. Vučićev SNS je netom trijumfovao na parlamentarnim izborima, uz masovnu podršku Srba iz BiH i u BiH. Putinu je dogodine dovoljno da se kandiduje.

Dodik je u igri živaca podigao ulog. Pošto su potpisnici i garanti Dejtona, koji ga inače sistematski ruše i smatraju prevaziđenim, upozorili da isti dokument ne predviđa secesiju, on je promenio narativ o Dejtonu. Povodom svečanog obeležavanja godišnjice Mirovnog sporazuma, samo je istakao da je Srpska tada međunarodno priznata kao strana u pregovorima. Ništa o izvornom i revidiranom. Dalje, Dodik uvežbava paradu raznih rodova policije za Dan republike. Ide u posetu kod Lukašenka. I, najzad, priprema referendum o osamostaljenju, koji sledi pošto Skupština RS poništi eventualnu odluku Suda BiH da mu zabrani političko delovanje. Elem, Šmit će mu pružiti dobar povod za secesiju.

A šta znači hapšenje predsednika Suda BiH u toku procesa Dodiku, što, dakako, nije moglo bez Šmita. Praksa je u pravosuđu da u posebno delikatnim slučajevima predsednik prati rad sudije. Da li korupcija za koju je optužen Ranko Debevec znači da ga je korumpirao optuženi ili da su ga korumpirali oni koji traže Dodikovu političku glavu, na šta upućuje inkriminisani kontakt sa Osmanom Mehmedagićem, nedavno smenjenim šefom obaveštajne službe BiH sa liste SDA. Na mesto suspendovanog Debevca, po nacionalnom turnusu, dolazi Čovićev Hrvat, što bi moglo da znači da Šmit hoće da povuče ručnu.

Najverovatnije je da Šmit hapšenjem Debevca i Mehmedagića hvata balans sa predstojećom presudom Dodiku, ali to istovremeno predstavlja za advokate argument da je sud kompromitovan, pa i proces vođen pod predsedavanjem krivično sumnjivog lica. Sarajevska čaršija, međutim, nije skočila u odbranu Ranka, slovenačko-jevrejskog građaniste, nego sve više nadrndana na SAD i Šmita zbog Gaze, brani svoga Osmana, Alijinog ratnog telohranitelja Osmicu, koga su SAD posle dugog i vernog služenja pustile niz vodu. Da li će i Šmita, koji je kresnuo šibicu u zapaljivoj BiH, ili će ga pustiti da izazove požar u kome će goreti EU. „Zapad deluje preventivno, a Rusija reaguje na događaje”, kaže Ponomarjeva.