Šmit tvrdi da ga političari iz Srpske tajno kontaktiraju

Bilo je prethodnih godina trenutaka u kojima smo se Milorad Dodik i ja povremeno susretali. Dugo se poznajemo. Prije dvije godine smo razgovarali telefonom o mom imenovanju, i tada mi je ponudio da se sretnemo, ali se čini da ga je u međuvremenu napustila hrabrost.

Rekao je to u intervjuu za NIN visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit, čiji mandat Republika Srpska ne priznaje.

On ističe da je nekada bolje ne razgovarati, već pustiti da se priča sama razvije.

S obzirom na to da je u jednom interjuu izjavio da je bilo signala da zvaničnici iz Srpske žele da se sastanu i razgovaraju s njim, na pitanje ko ga je kontaktirao, kada i kojim povodom, rekao je da ponekad ljudi kontaktiraju s njim ili s nekim iz njegovog tima, ali ne žele da se njihovo ime pominje u javnosti, i da to poštuje.

Na konstataciju da dvije stalne članice Savjeta bezbjednosti UN, Kina i Rusija, ne priznaju njegovo imenovanje, jer nije prošao proceduru u UN i da ga zvaničnici Republike Srpske ne priznaju i, bar zvanično, odbijaju da se sastanu s njim, te kako gledate na to Šmit je rekao da se to sve čini komplikovanijim nego što mora da bude.

“Čini mi se da Rusija nije mnogo o tome razmišljala, jer ne vidim razlog za njihovo protivljenje, moji prethodnici su imenovani na isti način. Vidim, međutim, mogućnost za radne kontakte sa Srpskom, a imam i prednost jednoglasne podrške međunarodne zajednice, ako izuzmemo Rusiju. Moj prethodnik, Valentin Incko, nije imao tu privilegiju. Bio je prepušten sebi. Ako neko ne želi da razgovara sa mnom, može da razgovara sa EU ili SAD. Mimo toga, srećan sam što u stvarnosti sve ide pristojno, i što Beograd i Banjaluka različito gledaju na situaciju”, rekao je Šmit.

O tome kako na to  gleda Beograd, kaže da ga tamo dočekuju sa svim počastima.

“Nisu važne počasti, naravno, nije to ništa lično, već je važno što se moja funkcija i dužnost prihvata. Dopustite mi da kažem i da koristim to što sam u ovom regionu već 30 godina, na ovoj ili onoj funkciji, pa mi je prednost i to što mnoge ljude poznajem”, zaključio je on.

Šmit je na pitanje o proslavi 9. januara i tome šta je za njega bilo sporno, orden dodijeljen Putinu ili nešto drugo, rekao da orden jeste posebna priča, a Dodiku bi savjetovaoda to ne čini.

“Nije važno što je Putin Rus, već to što je u Evropu donio rat. Način na koji se 9. januar proslavlja opterećuje druge. Gotovo je vrijeme pseudovojnih parada. Kulturni i integrativni pristup bi bio u redu. Pitanje je šta Dodik hoće da pokaže performansima u ovom stilu. Mislim da je politička tolerancija neophodna ako razmišljamo o evropskim ili regionalnim integracijama, a Dodik se u mlađim danima činio otvorenim upravo za tako nešto. Mislim da bi se sa mnom saglasio kada sam ga prvi put sreo, 2008. ili 2009”, rekao je on.

O tome da je BiH uvela je sankcije Rusiji zbog agresije, a istovremeno Dodik ne krije svoju bliskost s Putinom, mislim da većina stanovnika BiH, nezavisno od nacionalnosti, ne želi bilo kakvu umiješanost u taj rat, “jer su toga imali dosta”.

“BiH je suviše mala da bi se igrala sa svjetskim silama. Nije potrebno poricati veze s Rusijom, sa ruskom kulturom. Nekada, međutim, morate da budete jasni. Prijatelju morate da kažete da griješi. Vladimire Vladimiroviču, griješite. I to ne razumijem u Dodikovom ponašanju”, rekao je Šmit.

Na pitanje šta Dodik pokušava da pokaže bliskošću s Putinom, kaže da mu je teško da zamisli da Putin zavisi od Dodika.

“Nadam se, onda, da to ne znači kako Dodik misli da zavisi od Putina. Ako ne zavisi, bilo bi bolje da pokaže nezavisan stav. Ne vidim da se bilo ko tako ponaša. Ako Dodik nešto duguje Putinu, a ne znam šta bi to moglo da bude, imamo problem”, kaže on.

Komentarisao je i referendum o nezavisnosti Republike Srpske.

“O referendumu je počeo da govori još 2014, ali je jasno – Dodik nema pravo da organizuje referendum o nezavisnosti Srpske, on ne bi bio zakonit po Dejtonskom ustavu. Ponudio bih mu sljedeće – ako imate precizne ideje o budućoj saradnji unutar države, molim vas da sjednemo i razgovaramo o Ustavu, ali ne o referendumu. Dodao bih i da su prošla vremena u kojima je mogao da računa na većinu”, zaključio je Šmit.

N.M.