Poremećaj pažnje: Psihoterapeuti upozoravaju da je ADHD sve češći kod žena do 40 godina

Psihoterapeuti u Rusiji beleže sve veći broj dijagnoza poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) kod žena starosti do 40 godina. Stručnjaci smatraju da važnu ulogu imaju hormonske promene, ali i sve veći uticaj digitalnog okruženja, koje može da pojača simptome ili stvori slične tegobe i kod osoba koje nemaju ovaj poremećaj.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), koji se dugo smatrao pre svega dečjim poremećajem, sve češće se prepoznaje i dijagnostikuje kod odraslih, naročito kod žena. Prema navodima ruskih psihoterapeuta, najveći porast broja dijagnoza trenutno je zabeležen među ženama starosti od 20 do 40 godina, dok lekari istovremeno primećuju i više slučajeva kod adolescenata od 12 do 17 godina.

Glavni simptomi ADHD-a su teškoće sa održavanjem pažnje, zaboravnost, impulsivnost i problemi sa organizacijom svakodnevnih obaveza i zadataka. Kod odraslih osoba ovi simptomi često dovode do hroničnog odugovlačenja, poteškoća u planiranju, čestog gubitka fokusa i stalnog osećaja unutrašnjeg haosa, što može značajno da utiče na poslovni i privatni život.

Prema rečima stručnjaka, kod mladih se povećan broj dijagnoza dovodi u vezu sa sve većim školskim i akademskim opterećenjem, dok su kod žena značajan faktor hormonske promene koje mogu uticati na ispoljavanje simptoma.

Kako objašnjavaju psihoterapeuti, ADHD kod žena se možda godinama ne može prepoznati jer se njegovi simptomi često pripisuju anksioznosti, hroničnom umoru, pregorevanju na poslu ili perfekcionizmu. Zbog toga mnoge žene dobiju dijagnozu tek u odraslom dobu.

Stručnjaci navode da pad nivoa estrogena može da utiče i na nivo dopamina, neurotransmitera koji ima važnu ulogu u održavanju pažnje, koncentracije i motivacije. Zbog toga simptomi mogu da variraju tokom života, a kod pojedinih osoba mogu biti praćeni i fluktuacijama krvnog pritiska.

Digitalno okruženje dodatno opterećuje mozak

Psihoterapeuti upozoravaju da savremene navike, poput neprekidnog gledanja kratkih video-snimaka i stalnih obaveštenja na mobilnim telefonima, predstavljaju dodatno opterećenje za mozak.

Prema njihovim rečima, takav način korišćenja digitalnih uređaja može da izazove takozvani “pseudo-ADHD”, odnosno stanje u kojem i zdrave osobe ispoljavaju poteškoće sa koncentracijom, pažnjom i organizacijom. Kod ljudi koji zaista imaju ADHD, ovakav ritam života može dodatno da pogorša već postojeće simptome.

Milioni ljudi žive bez dijagnoze

Klinički psiholog Maksim Jermolajev ranije je izjavio da ADHD pogađa oko 2,6 odsto svetske populacije, odnosno približno 140 miliona ljudi. Ako se uzmu u obzir i svi odrasli koji imaju simptome ovog poremećaja, procenjuje se da taj broj dostiže 6,7 odsto svetske populacije, što je više od 360 miliona ljudi.

U Rusiji ne postoji jedinstven nacionalni registar, pa ne postoje ni precizni podaci o broju obolelih. Ipak, dostupna istraživanja pokazuju da ADHD ima između dva i pet odsto stanovništva, dok se dijagnostikuje manje od 20 odsto slučajeva.

Prema rečima Jermolajeva, to znači da milioni ljudi u Rusiji žive sa simptomima poremećaja pažnje i hiperaktivnosti, a da nikada nisu dobili dijagnozu niti odgovarajuću stručnu pomoć, prenosi ruski “Lajf”.

Koja je tvoja reakcija?

0% Srećno

0% Ravnodušno

0% Zabavno

0% Smiješno

0% Bijesno

0% Tužno